1946
godina
Година 1946 (MCMXLVI) била је редовна година која почиње у уторак.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек |
Деценија: | 1910-е 1920-е 1930-е – 1940-е – 1950-е 1960-е 1970-е |
Године: | 1943 1944 1945 – 1946 – 1947 1948 1949 |
Грегоријански | 1946. (MCMXLVI) |
Аб урбе цондита | 2699. |
Исламски | 1365–1366. |
Ирански | 1324–1325. |
Хебрејски | 5706–5707. |
Бизантски | 7454–7455. |
Коптски | 1662–1663. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2001–2002. |
• Схака Самват | 1868–1869. |
• Кали Yуга | 5047–5048. |
Кинески | |
• Континуално | 4582–4583. |
• 60 година | Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11946. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ
уреди- 1. 1. - Јапански цар Хирохито објављује рескриптом да није божанског порекла и да Јапанци нису виша раса (или је то западно тумачење документа).
- 2. 1. - У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, Краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.
- 3. 1. - Моннетов план: у Француској основана Генерална планска комисија на челу са Јеаном Моннетом за потицај економском опоравку.
- 4. 1. - Регалије Светог римског царства враћене у Беч.
- 7. 1. - Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937.
- 10. 1. - Пројекат Диана - радарски зраци одбијени од Месеца назад на Земљу, чиме је измерена њихова раздаљина и доказана могућност комуникације у свемиру.
- 10. 1. - У Лондону одржано прво заседање Генералне скупштине Уједињених народа, са представницима 51 нације. За првог председника изабран Паул-Хенри Спаак (у октобру прелазе у Њујорк).
- 11. 1. - Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну Републику Албанију (Социјалистичка Република 1976-92), лидер је Енвер Хоxха, до смрти 1985.
- 11. 1. - Војни удар на Хаитију, након штрајкова и немира: мулатски председник Éлие Лесцот бежи из земље, власт узима Војно извршно веће (Лавауд, Естимé, Маглоире).
- 12. 1. - Совјети у Бугарској не успевају да убеде Николу Петкова и Косту Лулчева да се врате у владу Отаџбинског фронта.
- 13. 1. - Кинески грађански рат: постигнут споразум о примирју, али рат се наставља у јуну.
- 15. 1. - Аустријски алпинисти Хеинрицх Харрер и Петер Ауфсцхнаитер стигли у Лхасу - Харрер ће написати књигу "Седам година на Тибету".
- јануар - Талас штрајкова у САД: рад је обустављало 174.000 радника у електричној индустрији, 93.000 у месној, 750.000 у челичанама. Тафт-Хартлеyјев закон ће догодине ограничити моћ синдиката.
- јануар - Индијски провинцијски избори су поларизовани између Индијског националног конгреса и Муслиманске лиге, која је потврђена као заступник муслимана Британске Индије (резултати верификовани у марту).
- 17. 1. - У Лондону одржано прво заседање Савета безбедности Уједињених нација - првим питањем се бави два дана касније, иранским протестом због одужене совјетске окупације иранског Азербејџана.
- 19. 1. - Први лет ракетног експерименталног авиона Белл X-1.
- 20. 1. - На Мајевици ликвидиран четнички војвода Радивоје Керовић.
- 20. 1. - Цхарлес де Гаулле даје оставку на челу Привремене владе Француске републике, надајући се да ће се ускоро вратити с већом моћи - на сцену се враћа тек 1958, биће први председник Пете републике 1959-69, а у међувремену се смењују 24 администрације Привремене владе и Четврте републике.
- 22. 1. - Иранска криза: у курдском делу Ирана проглашена аутономна Махабадска Република (неће доживети крај године).
- 22. 1. - Карпатска Рутенија, под совјетском окупацијом од 1944, и званично постаје део СССР - Закарпатска област Украјинске ССР.
- 24. 1. - Првом резолуцијом Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију УН (активна до 1949, распуштена 1952).
- 25. 1. - Почиње протеривање Немаца из Чехословачке: до октобра одлази преко два милиона.
- 29. 1. - Основана Централна обавештајна група (од 1947. ЦИА).
- 31. 1. - Уставотворна скупштина је донела Устав Федеративне Народне Републике Југославије - по узору на Устав Совјетског Савеза, ојачана влада на рачун скупштине.
- Као врховни орган државне власти је означена Народна скупштина ФНРЈ, која има Савезно веће и Веће народа, бира себи Президијум (председник Иван Рибар), именује и разрешава Владу ФНРЈ.
- Устав је значајно измењен Уставним законом 1953.
- 31. 1. - У Мађарској је статутом укинута монархија и уведена република - устав народне републике је донесен 1949, након комунистичког преузимања власти (→ тактика саламе).
- 31. 1. - Еурицо Гаспар Дутра је нови председник Бразила (до 1951) - тиме Варгасова ера смењена Четвртом републиком (до војног удара 1964).
- јануар - Од 126 милиона долара УНРРА-ине помоћи, у Југославију је отишло 36 милиона (НYТ, 9. 4.)
Фебруар/Вељача
уреди- 1. 2. - Јосип Броз Тито први председник новоформиране Владе ФНРЈ.
- 1. 2. - Золтáн Тилдy, из Ситнопоседничке странке, први је председник мађарске републике (до 1948), премијер је од 4-ог Ференц Нагy из исте странке (до 1947).
- 1. 2. - Тајни споразум СССР и Сирије о војној помоћи.
- 2. 2. - Норвежанин Трyгве Лие постаје први Генерални секретар Уједињених народа (до 1952).
- 2. 2. - Од јужног Сахалина и Курилских отока, узетих прошле године од Јапана, основана Јужносахалинска област - догодине део шире Сахалинске области Руске СФСР.
- 3. 2. - Гузенкова афера: новинар Дреw Пеарсон објављује вест о пребегу совјетског шифранта прошлог септембра у Канади, са доказима о шпијунској мрежи у тој земљи, САД и УК - канадска влада неколико дана касније оснива истражну комисију.
- 3. 2. - Инцидент у Тонгхуа: неуспела побуна јапанских заробљеника које су држали кинески комунисти, у дослуху са Куоминтангом, праћена је масакром.
- 4. 2. - Милан Недић извршио самоубиство у притвору у Београду.
- 4 - 5. 2. - Америчка и британска влада признале румунску владу, којом доминирају комунисти.
- 5. 2. - На снази је уговор о пољско-совјетској граници од прошлог августа (још две измене 1948. и '51.).
- 5. 2. - Америчка фирма ТWА отвара прву редовну трансатлантску авионску линију, Неw Yорк Цитy - Парис, авионом Лоцкхеед Цонстеллатион.
- 7. 2. - Инцидент у Београду, амерички наредник Цхарлес Ницолофф убио совјетског војника Ивана Ивановића Васиљенка, наводно у самоодбрани (ослобођен у децембру пред војним судом у Напуљу)[1].
- ца. 7. 2. - Закон о овлашћењу Влади ФНРЈ за доношење уредаба по питањима из народне привреде (јачање државне интервенције у привреду).
- 8. 2. - Ким Ил-сунг постаје председник Привременог народног комитета за север Кореје, уз подршку совјетских окупационих власти (ген. Терентиј Штиков). Ускоро се спроводи редистрибуција земље, национализација тешке индустрије и неке социјалне мере.
- 8. 2. - Амерички департман рата објављује да ће отпустити Југословене који служе са окупационим снагама у Немачкој; 12-ог се извештава о рацији међу Пољацима и Југословенима, како би се спречило формирање армија непријатељских према владама у постојбинама. (Неw Yорк Тимес)
- 9. 2. - Стаљинов говор у Бољшом театру: капиталистички развој чини ратове неизбежним (схваћено као претња Западу), најављује нове петогодишње планове и напоре.
- 12. 2. - Покрет за грађанска права (САД): црни ветеран Исаац Wоодард је пребијен и ослепљен у Јужној Каролини - шериф који је то учинио је ослобођен.
- 13. 2. - Федерална Држава Босна и Херцеговина постаје Народна Република Босна и Херцеговина.
- 14. 2. - Меморандум владе ФНРЈ о "антијугословенском ставу" пољске емигрантске армије (Андерсова армија).
- 14. 2. - Јавности представљен ЕНИАЦ, први програмабилни рачунар опште сврхе.
- 14. 2. - Лабуристичка влада национализовала Банку Енглеске - следи принципе кејнзијанизанске економике, ниске камате и подршка агрегатној потражњи.
- 16. 2. - Полетео Сикорскy С-51, први комерцијални хеликоптер.
- 16. 2. - Основан француски Саарски протекторат, одвојен од остатка Немачке под савезничком окупацијом (прикључен Западној Немачкој 1957).
- 18. 2. - У Бомбају избија побуна у Краљевској индијској морнарици, због лоше хране - проширила се лукама целе Британске Индије, до гушења 24-ог страдало је више од 200 људи.
- 18. 2. - "Велика конзисторија": папа Пио XII произвео је 32 кардинала, међу којима је и Јóзсеф Миндсзентy из Мађарске.
- 19. 2. - Федерална Држава Србија постаје Народна Република Србија.
- 20. 2. - Експлозија у руднику угља у Бергкамену на северу Рура, погинуло 405 рудара.
- 22. 2. - Утицајни "Дуги телеграм" службеника америчке амбасаде у Москви Георга Ф. Кеннана о начину на који СССР посматра свет (совјетски амбасадор у Wасхингтону Николај Новиков ће у септембру послати "Новиковљев телеграм" о виђењу америчких планова).
- 24. 2. - Јуан Перон изабран за председника Аргентине (преузима у јуну па до 1955. и опет 1973-74). Његова партија добија већину у парламенту. Декларисани циљеви су социјална правда и економска независност.
- 26. 2. - Федерална Држава Хрватска постаје Народна Република Хрватска.
- 26. 2. - Почетак опажања "фантомских ракета" изнад Скандинавије, што се наставља у остатку године.
- 28. 2. - Први број француског спортског листа L'Éqуипе.
- 28. 2. - Франко-кинески споразум о повлачењу кинеских војника са севера Вијетнама (довршено у јуну) и крају француских концесија у Кини. Хồ Цхí Минх телеграмом позива Трумана да подржи независност Вијетнама.
- фебруар-август - Повреде југословенског ваздушног простора изнад Словеније, од стране америчких и британских авиона.
Март/Ожујак
уреди- 2. 3. - Рок за повлачење страних трупа из Ирана: Британци то и чине, Совјети засада одбијају.
- 4. 3. - Царл Густаф Емил Маннерхеим се повлачи са чела Финске, наслеђује га премијер Јухо Кусти Паасикиви (до 1956) - следи политику демократије и неутралности и добрих односа са СССР (→ финландизација).
- 5. 3. - Черчилов говор у Фултону, Мисури, о "Гвозденој завеси".
- 6. 3. - Кинези спречили француско искрцавање у Хаипхонгу на северу Вијетнама (Тонкину). Касније током дана Хо Цхи Минх потписао провизорни споразум, Хо–Саинтенy, о слободној "Републици Вијетнам" у оквиру Француске уније и француским трупама у Тонкину.
- 7. 3. - Иранска криза: САД захтевају од Совјета да се повуку из Ирана.
- 8. 3. - Белл 47 је први хеликоптер одобрен за цивилну употребу у САД.
- 9. 3. - У гомили на стадиону Бурнден Парк у Болтону страдала 33 навијача. Утакмица је настављена после паузе.
- 10. 3. - У тршћанском предграђу Сервола убијено двоје пројугословенских демонстраната - протести и нереди у граду следећих дана.
- 10. 3. - Лавовски сабор: Украјинска гркокатоличка црква се под притиском власти прикључује Руској православној (легализована 1989).
- 10. 3. - Дијамантски јубилеј, 60 година, Аге Кхана III, лидера низаритских исмаилитских шиитских муслимана - његова тежина је у Бомбају одмерена у дијамантима, за социјалне сврхе.
- 11. 3. - Ухапшен бивши командант Аусцхwитза Рудолф Хöсс (погубљен у априлу 1947).
- 13. 3. - Дража Михаиловић ухваћен у околини Вишеграда.
- 13. 3. - Реорганизовна ОЗНА, Одељење за заштиту народа: од Првог и Другог одсека настаје Управа државне безбедности, УДБА, при унутрашњим пословома, а од трећег Контраобвештајна служба, КОС, при војсци.
- 15. 3. - Британски премијер Цлемент Аттлее објављује намеру дати независност Индији, чим се договоре око устава.
- март - Совјетско-ирански нафтни споразум је повољан за Совјете, али ирански Меџлис је следеће године одбио ратификацију.
- 17. 3. - 18. додјела Осцара: најбољи филм је Тхе Лост Wеекенд, укупно четири награде.
- 18. 3. - Тито у Варшави, потписан Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Пољске и Југославије.
- 18. 3. - Врховни совјет СССР усвојио закон о Четвртој петолетки - обнова и развитак земље.
- 19. 3. - Француска Гвајана, Гвадалупа, Мартиник и Реунион су постали прекоморски департмани Француске.
- 19. 3. - Оболели Михаил Калињин се повлачи с положаја титуларног шефа државе СССР, наслеђује га Николај Шверник (до 1953).
- 20. 3. - Најгора железничка несрећа у историји Бразила: 185 мртвих код Аракажуа на истоку, након исклизнућа из шина.
- 20. 3. - Интернација Јапанских Американаца: затворен је последњи од десет логора, Туле Лаке на северу Калифорније.
- 22. 3. - Лондонски уговор: Трансјордан, део Британског Мандата Палестине, постати ће Хашемитска Краљевина Трансјордан, независна са британским базама.
- 23. 3. - "Бандунг море ватре": индонежанске снаге се након ултиматума повлаче из јужног дела Бандунга са стотинама хиљада цивила и пале све за собом (на северу Бандунга су Британци, који предају град Холанђанима 17. 4.).
- 24. 3. - На Цетињу основано Удружење ликовних умјетника Црне Горе.
- 24. 3. - У Неw Делхи стиже тзв. Кабинетска мисија: жели неподељену независну Индију са троспратном структуром, али између Индијског националног конгреса и Муслиманске лиге влада неповерење.
- 24. 3. - Умро шаховски првак Александр Аљехин - интеррегнум траје до 1948. и Ботвиникове победе на специјалном турниру.
- 25. 3. - Отворен лондонски аеродром Хеатхроw, један од највећих на свету.
- 25. 3. - Радио Москва изјављује да ће се совјетске трупе повући из Ирана.
- 30. 3. - Нота владе САД влади ФНРЈ поводом хватања Драже Михаиловића - подсећање да је "водио снаге отпора", официри за везу и спасени авијатичари би могли сведочити у процесу (влада ФНРЈ одбија ноту).
- 31. 3. - Прив избори у Грчкој од 1936: КП Грчке бојкотује, наводећи Бели терор. Успех десних партија, премијер ће постати Константинос Цалдарис. Ноћ пред изборе, комунистичка група је напала полицијску станицу у селу Литохоро, чиме се обнавља Грчки грађански рат (до 1949), у којем ФНР Југославија даје највећу подршку грчким комунистима.
Април/Травањ
уреди- 1. 4. - Омладинском радном акцијом (ОРА) почела изградња жељезничкепруге Брчко-Бановићи.
- 1. 4. - Распуштена британска колонија Страитс Сеттлементс: Пенанг и Малацца заједно са Малајским државама чине Малајску унију (Федерација Малаја 1948-63, проширено у Малезију); Сингапур је засебна колонија (део Малезије 1963-65, затим независан).
- 1. 4. - Операција Роад'с Енд: Американци уништили 24 заробљене јапанске подморнице.
- 1. 4. - Земљотрес поред Алеутских острва, цунами је смртоносан и на Хавајима.
- 1. 4. - Саров је изабран за локацију производње совјетског нуклеарног оружја, Арзамас-16.
- 3. 4. - Титов експозе о вањској политици у Савезној скупштини, извјештава о "прелијетању савезничких војних и других авиона" изнад Југославије.
- 4. 4. - Иранска криза: Резолуција 3 Савета безбедности УН: Совјети се позивају да њихове трупе што пре напусте Иран.
- ца. 4. 4. - ФНРЈ: Закон о општој државној контроли (надзире државне органе и њима потчињене установе и предузећа).
- 5. 4. - Амерички брод УСС Миссоури стигао пред Истанбул с остацима умрлог турског амбасадора (СССР протестује); четири дана касније стиже у Пиреј.
- 5. 4. - Совјетске трупе напустиле данско острво Борнхолм.
- 8. 4. - Основана је фирма Éлецтрицитé де Франце (ЕДФ), након национализације око 1.700 фирми из енергетске бранше (приватизована 2004. уз већински владин удео, ренационализација најављена 2022).
- 10. 4. - Први вишестраначки избори у Јапану од 1937. и први са женским гласањем - највише мандата добила Либерална партија, али њеном лидеру Ицхирō Хатоyами није дозвољено да поведе владу.
- 11. 4. - На иницијативу Фéлиxа Хоупхоуëт-Боигнyја, посланика из Обале Слоноваче, француска скупштина укида принудни рад у колонијама.
- 13. 4. - Влада ФНРЈ признала Шпанску републиканску владу у избеглиштву.
- 13. 4. - Закон Мартхе Рицхард укида борделе у Француској.
- 16. 4. - Прво лансирање ракете V-2 у САД, на полигону Wхите Сандс у Новом Мексику.
- 16. 4. - Хооверова мисија: кратак боравак у Београду, на пропутовању из Беча у Атину.
- 17. 4. - Последњи француски војници напуштају Сирију (слави се као Дан евакуације).
- 17. 4. - Основана Народна техника Југославије.
- 18. 4. - Влада САД успоставила дипломатске односе са ФНРЈ, тј. признаје Титову владу, не одобравајући политику.
- 18. 4. - Званично распуштено Друштво народа. Распуштен је и Стални суд међународне правде, замењује га Међународни суд правде.
- 20. 4. - Објављен Извештај Англо-америчког истражног комитета о проблемима европског јеврејства и Палестине: препоручује се пријем 100.000 Јевреја жртава нацифашистичког прогона. Када британска влада, с недовољним финансијским и војним средствима, то одбије, наћи ће се на удару јеврејских напада.
- 21. 4. - Прва пријатељска фудбалска утакмица Црвене Звезде и Партизана.
- 21. 4. - Основана Социјалистичка партија јединства Немачке (СЕД), спајањем комунистичке и социјалдемократске партије у руској зони - владајућа партија Источне Њемачке до 1989.
- 23. 4. - Италијанска фирма Пиаггио је патентирала мотоцикл-скутер под називом Веспа.
- 23. 4. - Филм Тхе Оутлаw из 1943. је редистрибуиран, истакла се Јане Русселл.
- 24. 4. - Први летови два совјетска млазњака, МиГ-9 и Јак-15.
- ца. 26. 4. - Совјети се повлаче са североистока Кине, комунисти преузимају Харбин, Qиqихар, Цхангцхун.
- 29. 4. - Почиње Токијски процес јапанским ратним злочинцима.
- ца. 29. 4. - ФНРЈ: Уредба о откупу житарица у економској 1946/1947 години (обавезни или принудни откуп) - циљ је снабдевање градова, војске и нове индустрије; нереалне процене и идеолошки приступ доводе до незадовољства и ексцеса на селу.
- 29. 4. - Амерички летачи траже од Трумана да помогне Михаиловићу. (НYТ)
- април - Тадао Касхио у Јапану основао фирму, будући Цасио; први већи производ: прстен-држач за цигарету.
Мај/Свибањ
уреди- 1. 5. - Чувар амбасаде САД Wиллиам Wедге службеним џипом под утицајем алкохола усмртио официра ЈА (у септембру осуђен на осам година)[2].
- 2. 5. - На министарском савету у Паризу одлучено да Палагружа припадне Југославији, под условом да не буде милитаризована и да се заштите италијанска рибарска права.[3] На овој конференцији нема напретка поводом Трста.
- 2. 5. - Приказан филм Тхе Постман Алwаyс Рингс Тwице.
- 3. 5. - Токијски процес: Међународни војни трибунал за Далеки исток почиње суђење (до 1948).
- 5. 5. - Предлог француског устава, усвојен прошлог месеца, одбијен је на референдуму са 52,8% гласова - следе нови избори за Конституанту 2. јуна и нови нацрт у септембру.
- 5. 5. - Конзервативац Мариано Оспина Пéрез је изабран за председника Колумбије (до 1950), захваљујући подели међу либералима - врхунац извоза кафе, градња инфраструктуре и социјалне мере, али и пораст политичких сукоба, нарочито од 1948. (Боготазо, Ла Виоленциа).
- 7. 5. - Компанија Сонy је основана као Токијски телекомуникациони инжењеринг, са 20 запослених.
- 7. 5. - Виктор Абакумов је нови министар државне безбедности СССР уместо Всеволода Меркулова (до 1951) - Стаљин жели сузити Беријин утицај у министарствима силе, крајем прошле године овог је на челу министарства унутрашњих послова заменио Сергеј Круглов (до 1956, с паузом 1953).
- 7. 5. - Велика четворка потврђује Румунији целу Трансилванију.
- 9. 5. - Италијански краљ Виторио Емануеле III абдицирао у корист сина, Умберта II - референдум о уређењу је за мање од месец дана.
- 9. 5. - Прва утакмица фудбалске репрезентације нове Југославије: Чехословачка - Југославија 0:2 у Прагу[4]. У Београду је потписан уговор о пријатељству и узајамној помоћи Југославије и Чехословачке. Парада и велики митинзи у Београду и Загребу поводом првог Дана победе.
- 9. 5. - Њујоршка НБЦ-јева станица WНБТ приказује Хоур Гласс, први редовни ТВ варијете шоу - од новембра у мрежи са станицама у Филаделфији и Скенектадију.
- 11 - 15. 5. - Трећи конгрес УСАОЈ у Загребу, име промењено у Народна омладина Југославије, председник Ратко Дугоњић.
- 13. 5. - Министар наоружања Дмитриј Устинов је задужен за совјетски ракетни програм.
- 14. 5. - Америчка нота понавља захтев да амерички летачи сведоче у корист Михаиловића. (НYТ)
- 15. 5. - Инцидент у Крфском каналу, 1. део: са албанске обале отворена ватра на британске бродове ХМС Орион и ХМС Суперб.
- 15. 5. - Сицилија добија аутономију у Италији (заступници независности ће добити само 8,8% на изборима).
- 16. 5. - Јацк Муллин је у Сан Францисцу показао немачки уређај Магнетопхон. Презентацији присуствују инжењери фирме Ампеx, која ће, почевши од Модела 200 (1948), бити лидер технологије аудио трака.
- мај - Почело повлачење совјетских трупа из Ирана.
- 18. 5. - Потписан уговор о предаји Сараwака из управе "Белог раџе" Цхарлеса Вyнера Броокеа у режим британске крунске колоније, након што је предлог изгласан са 19:16 - Брооке није имао наследника ни финансијских средстава.
- 20. 5. - Британски Доњи дом гласао за национализацију индустрије угља.
- 22. 5. - Схигеру Yосхида је нови јапански премијер (до 1947. и 1948-54).
- 23. 5. - Кинески националисти одузели Цхангцхун комунистима (до 1948).
- 23. 5. - Штрајк железничара у САД - договор постигнут два дана касније под претњом војне интервенције.
- 21. 5. - У ФНРЈ донесен Општи закон о народним одборима.
- 25. 5. - Окончањем Британског мандата (мада званично 17. јуна), настаје независна Хашемитска Краљевина Трансјордан (од 1948. Јордан). Емир Абдулах I Јордански постаје краљ (до убиства 1951).
- 26. 5. - Избори у Чехословачкој: комунисти добили релативну већину од 38% гласова у целој земљи; Словачки Демократи добили 62% у полуаутономној Словачкој. Комунистички лидер Клемент Готтwалд постаје премијер почетком јула (до 1948, затим председник до смрти 1953).
- 28. 5. - Блум–Бyрнесов споразум: САД опрашта ратне дугове Француској и даје кредит у замену за отварање филмског тржишта (филмска индустрија у Француској је најважнија после железнице).
- 28. 5. - 10. 6. - Тито у посети СССР-у.
- 29. 5. - Основан Мински тракторски завод, једна од највећих творница трактора на свијету (гусенични трактор од 1950, точкаш од 1953).
- 31. 5. - У Новосибирску основан Пројектантски завод Антонов (премештен у Кијев 1952).
- 31. 5. - Варто–Хıнıски земљотрес на истоку Турске, између 800 и 1.300 жртава.
Јун/Јуни/Липањ
уреди- 1. 6. - Погубљен Ион Антонесцу, ратни вођа Румуније.
- 1. 6. - Французи признају јужни крај Вијетнама за Аутонономну Републику Кошинкина, противно споразуму са Хо Ши Мином - основа Јужног Вијетнама (1955-75).
- 2. 6. - Референдум о монархији у Италији: 54,3% за Републику Италију (на југу већина за монархију). Изабрана је и Уставотворна скупштина, први пут су гласале жене. Де Гасперијеви демокршћани добијају 207 мандата, Неннијеви социјалисти 115, Тоглиаттијеви комунисти 104...
- 2. 6. - Избори за нову Конституанту у Француској: Популарни народни покрет (демокршћани) преузимају релативну већину од комуниста: 166 према 153 мандата.
- ца. 3. 6. - ФНРЈ: Закон о општедржавном привредном плану и државним органима за планирање (планске комисије на свим нивоима; "највиши израз административне интервенције државе").
- 4. 6. - Перон започиње председнички мандат.
- 6. 6. - Споразум о економској сарадњи СССР и ФНРЈ, у принципу договорена заједничка предузећа (финални споразум следећег фебруара)
- 6. 6. - У Њујорку основана Кошаркашка асоцијација Америке (БАА) - Национална кошаркашка асоцијација НБА настаје 1949. спајањем са Националном кошаркашком лигом.
- 7. 6. - ББЦ наставља телевизијски програм прекинут 1939.
- 8. 6. - Потписани споразуми о економској сарадњи ФНРЈ и СССР, до фебруара ће бити основана заједничка предузећа ЈУСТА и ЈУСПАД (цивилна авијација одн. дунавско паробродарство).
- 8. 6. - Велика прослава победе у Лондону, од савезника нису дошли СССР, Југославија и Пољска.
- 9. 6. - Укинуте војне комисије при партијским руководствима - централизација послова народне одбране, Војни савет при ЦК КПЈ, на челу са Титом.
- 9. 6. - Тајландски краљ Ананда Махидол /Ананта Махидон/ Рама VIII је пронађен устрељен у кревету. Наслеђује га брат Бхумибол Адулyадеј, /Пумипон Адун'јадет/ Рама IX (до 2016, крунисан 1950).
- 10. 6. - Београдски процес: почело суђење Дражи Михаиловићу пред Војним већем Врховног суда ФНРЈ, као и још 23-ици, 10 у одсуству, од којих ће укупно 11 бити осуђено на смрт.
- 10. 6. - Проглашена Република Италија, Умберто II заувек напушта земљу три дана касније.
- јун - Баруцхов план предлаже међународну организацију за регулацију нуклеарне енергије: СССР одбија, одн. предлаже свој план нуклеарног разоружања.
- јун - У америчкој зони Немачке основана Гехленова организација, на челу са нацистичким обавештајцем Реинхардом Гехленом - претходница Савезне обавјештајне службе (1956).
- јун - Јединице фелџандармерије које су одржавале ред у западним зонама, последње су немачке јединице које су положиле оружје.
- 16/17. 6. - "Ноћ мостова": јеврејска Хаганах уништила девет од циљаних 11 мостова, везâ Мандатне Палестине са суседним територијама, уз то је изведено око 50 диверзионих акција.
- 17. 6. - Основана "Југословенска књига".
- 25. 6. - Ген. Луциус Цлаy обуставља демонтажу индустрије у америчкој зони Немачке, док се не утврди хоће ли земља бити економска јединица.
- 26. 6. - Кинески грађански рат се наставља пуном снагом након примирја, националисти покрећу кампању против комуниста.
- 27. 6. - Донесен је Закон о канадском држављанству, којим је оно од 1. јануара одвојено од британског.
- 27. 6. - Министри Велике четворке додељују Додеканезе Грчкој, неколико италијанских места Француској (Брига, Тенда, Монт Ценис).
- 28. 6. - Други контролни споразум у Аустрији: смањена доминација савезника над властима. Процењује се да су Совјети за годину дана послали на исток индустријску опрему вредну пола милијарде долара.
- 29. 6. - Британци покренули Операцију Агатха у Палестини: ухапшено 2.700 Јевреја.
- 30. 6. - У Пољској одржан референдум о укидању Сената, дистрибуцији земље, национализацији индустрије и новим границама.
- 30. 6. - Нереди у Трсту, америчка патрола рањена од гранате, нереди и штрајк и следећих дана. (НYТ)
Јул/Јули/Српањ
уреди- 1. 7. - Америчка Операција Цроссроадс, тест Абле на пацифичком атолу Бикини: прва мирнодопска атомска проба и прва детонација атомске бомбе од Јапана прошлог августа. Испробаван је ефекат на флоту бродова.
- 1. 7. - Сараwак постаје британска крунска колонија (део Малезије од 1963).
- 3. 7. - Енвер Хоџа завршио посету Београду.
- 4. 7. - Филипини постижу самосталност након 47 година владавине САД и 381 годину западне власти.
- 4. 7. - Погром у Киелцу: у пољском месту Киелце убијено 42 Јевреја повратника из конц-логора, након антисемитских клевета - Јевреји након овога масовно напуштају Пољску.
- 5. 7. - У Паризу представљен бикини, креација Лоуиса Рéарда. Пре око месец дана, Јацqуес Хеим је представио атоме, дводелни купаћи костим оскуднији него '30-тих, али суздржанији од Реардовог, тако да ће се у почетку боље продавати.
- 6. 7. - Нереди у Трсту због одлуке о "интернационализацији" града.
- 7. 7. - Комунистичка директива у Кини покреће 18 месеци конфискације имовине земљопоседника - многи су убијени.
- 9. 7. - Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Албаније и Југославије.
- 10. 7. - Нехру изјављује да провинције не требају бити обавезне придруживати се групама и да Индијски национални конгрес није обвезан планом Кабинетске мисије - након овога и Муслиманска лига одустаје од плана 29. 7..
- 13. 7. - Америчка патрола убила двојицу југословенских војника на Моргановој линији код Трста. (НYТ)
- 14. 7. - Објављена "Здраворамска књига о неговању бебе и детета" Бењамина Споцка.
- 15. 7. - Англо-амерички зајам: САД дају 3,75 милијарди долара зајма Уједињеном Краљевству, и Канада 1,19 милијарди, с каматом од 2% - услов конвертибилности стерлинга ће изазвати проблем следеће године (отплаћено 2006).
- 17. 7. - Дража Михаиловић је стрељан два дана након смртне пресуде.
- 17. 7. - Шведска победила Југославију 3:2 у финалу европске зоне Давис цупа.
- 18. 7. - ЦК КПЈ преко синдиката организује демонстрације против Франка, поводом 10-годишњице његовог пуча у Шпанији (потежу се и питања Трста и Јулијске крајине, критика Запада).
- 19. 7. - Југославија изгубила од шведског домаћина у финалу европске зоне Давис Цуп-а са 3:2 (за Југославију играли Драгутин Митић и Јосип Палада).
- 19. 7. - На сарајевској станици Бјелаве измјерено 40 степени.
- 21. 7. - Први вишестраначки избори у Турској, али неслободни, са јавним гласањем и тајним бројањем: велика већина за ЏХП.
- 21. 7. - Врхунац нереда у Ла Пазу: не знајући да је председник ген. Гуалберто Вилларроел поднео оставку, гомила упада у председничку палату, убија га и веша на бандеру.
- 21. 7. - Први пут да млазњак слети на носач авиона, Пхантом ПХ на УСС Франклин D. Роосевелт.
- 22. 7. - Милитантни ционисти из Иргуна подметнули бомбу у јерусалимски хотел "Кинг Давид", седиште британских власти у Палестинском мандату - 91 жртва, од чега 28 Британаца, 41 Арапа и 17 Јевреја.
- 23. 7. - Андрија Штампар је на челу прелазног комитета УН након Кроткова из СССР (WХО основан 1948).
- 25. 7. - Деан Мартин и Јеррy Леwис први пут наступили као тим (партнерство траје до 1956).
- 25. 7. - Тест Бакер на Бикинију: подморска нуклеарна експлозија.
- 26. 7. - Генерални директор УНРРА Фиорелло Х. Ла Гуардиа стигао у посету Београду.
- 29. 7. - У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.
- 31. 7. - Објављен Моррисон–Градyјев план или План провинцијске аутономије: самоуправне арапске и јеврејске провинције под британским надзором, Јерусалим и Негев директно под Британцима - сви га одбијају.
- лето - Велика суша доводи до лоше жетве у СССР и глади са врхунцем следећег пролећа - број мртвих се процењује од неколико стотина хиљада до два милиона.
Август/Аугуст/Коловоз
уреди- 1. 8. - Враћена мађарска форинта, уместо пенгова, чиме је окончана хиперинфлација у тој земљи. Једна форинта је заменила 4×1029 пенгова (прошлог месеца је издата новчаница од 100.000.000.000.000.000 пенгова).
- 1. 8. - Основан Сцандинавиан Аирлинес Сyстем, конзорциј авио-компанија Данске, Норвешке и Шведске.
- 7. 8. - Криза турских мореуза: СССР тражи преиспитивање режима у Мореузима и сазивање нове конференције - напетост траје до октобра. Совјети имају и претензије на територије на североистоку Турске, које су некада припадале царској Русији.
- 8. 8. - Први лет шестомоторног елисног бомбардера Цонваир Б-36 Пеацемакер - главни преносник нуклеарног оружја 1948-55.
- 9. 8. - Код Крања присилно спуштен амерички авион C-47 који је наводно залутао услед олује (повреде ваздушног простора трају од фебруара).
- 9. 8. - Нереди у Горици, вероватно у вези са недавним нацртом уговора и предложеним границама. (НYТ)
- 9. 8. - Резолуција X пленума бугарских комуниста о македонском питању - за уједињење Македонаца око НР Македоније, на основу уговора о савезу Бугарске и Југославије.
- 9. 8. - У Лујзијани пронађено тело линчованог црног ветерана Јохна Цецила Јонеса - случај ће добити националну пажњу, Труман у децембру оснива Комитет о грађанским правима.
- 10. 8. - У београдском Жаркову основан Ваздухопловнотехнички институт.
- 12. 8.. - Британска је влада наредила заустављање усељавања у Палестину, а преостале Жидове који су жељели имигрирати интернирала је на Ципар.
- 14. 8. - Декрет оргбироа ЦК СКП(б) "О часописима 'Звезда' и 'Лењинград'" почетак је "Ждановизма" у совјетској култури.
- 15. 8. - Приказан Хитцхцоцков филм Ноториоус.
- 15. 8. - Редован програм америчке ТВ мреже ДуМонт са две станице, у Њујорку и Вашингтону (мрежа угашена 1956).
- 16. 8. - "Дан директне акције" у Калкути, почетак "Седмице дугих ножева" у којој је погинуло неколико хиљада муслимана и хиндуиста у међусобним обрачунима, након што је Мухамед Али Џина позвао на генерални штрајк у подршку оснивању Пакистана.
- 16. 8. - Думарсаис Естимé је нови председник Хаитија (до 1950)
- 18. 8. - Експлозија на Вергароли у Пули, под савезничком војном администрацијом, око 70 мртвих.
- 19. 8. - Код Бледа оборен амерички транспортни авион C-47, пет мртвих (овај и авион од 9. 8. спустили/оборили југословенски ловци Јак-3). Погинули летачи добили споменик на Арлингтону 1950.
- 20. 8. - Званично распуштање Wехрмацхта - на западу ће бити основан Бундесwехр (1955), на истоку Национална народна армија (траје 1956-90).
- 20. 8. - Америчка 88. дивизија парадира близу Морганове линије. (НYТ)
- 21. 8. - САД захтевају од Београда да ослободи авијатичаре у року од 48 сати или ће ствар бити изнесена пред Савет безбедности. (НYТ)
- 23. 8. - У британској зони, на западу Немачке, реформирају пруске провинције: основана је Сјеверна Рајна-Вестфалија, од Вестфалије и северног дела Рајнске провинције, чему је догодине додата Слободна Држава Липпе. Провинција Сцхлесwиг-Холстеин постаје посебна земља. Провинција Хановер постаје држава, али само до новембра.
- 23. 8. - Приказан филм Тхе Биг Слееп са Богартом и Бацалл.
- 24. 8. - Норма Јеан Бакер је потписала уговор са 20тх Центурy-Фоxом под новим именом - Марилyн Монрое (ипак, прва значајнија улога је тек у МГМ-овој "Џунгли на асфалту" 1950).
- 24. 8. - Комунистички лидер Јуан Фелео је отет и убијен на Филипинима - долази до Хукбалахапске побуне на острву Лузон (до 1954).
- ца. 26. 8. - Посланик ФНРЈ Изидор Цанкар напушта Грчку.
- 27. 8.. - Француски протекторат Лаос: закључен је споразум којим је Лаос постао краљевина у оквиру Француске уније (независан 1953).
- 30. 8. - Протестна нота владе ФНРЈ поводом прелетања америчких авиона.
- 30. 8. - Завршен Рупников процес у Љубљани: Леон Рупник и још двојица на смрт; три затворске казне, бискуп Грегориј Рожман и политичар Миха Крек у одсуству.
- 30. 8. - У француској зони Њемачке основана држава Порајње-Фалачка.
- 31. 8. - Француске трупе напуштају Либан, чиме се окончава Мандат за Сирију и Либан.
Септембар/Рујан
уреди- 1. 9. - Плебисцит у Грчкој, 68,4% за повратак краља - подстицај грађанском рату.
- 1. 9. - Титова нота изражава жаљење због смрти америчких летача. (НYТ)
- 2. 9. - Постављена је привремена влада Индије, на челу је Јаwахарлал Нехру као потпредседник извршног већа (муслимани ипак улазе у октобру).
- 3. 9. - Председник Труман је тајном директивом одобрио операцију Спајалица и проширио је на још 1000 особа.
- 3 - 7. 9. - Четири авионске несреће у пет дана, код Копенхагена (Аир Франце, 22 мртвих), Париза (Аир Франце, 20), Елка у Невади (Транс-Луxурy Аирлинес, 21 од 22) и код Батхурста у Гамбији (Бритисх Соутх Америцан Аирwаyс, 23 од 24).
- 4. 9. - Избија муслиманско-хиндуистичко улично насиље у Бомбају.
- 5. 9. - Споразум Де Гаспери-Грубер: Јужни Тирол остаје у Италији, с аутономијом.
- 5. 9. - Лучки радници у САД одбијају да утоваре брод са УНРРА-ином помоћи за Југославију. (НYТ)
- 6. 9. - Државни секретар Јамес Ф. Бyрнес одржао говор у Стуттгарту "Реформулација политике о Немачкој", назван и "Говор наде": одбачен Моргентхауов план, Немачка ће бити реконструисана, наизглед доведена у питање нова граница са Пољском.
- 6. 9. - Грчки авион оборен изнад Југославије. (НYТ 7. 9., или присилно спуштен, авион и пилот ослобођени следећег месеца, НYТ 21. 10.)
- 8. 9. - Савезнички војни полицајци пуцају на пројугословенску масу у Трст, након што је на њих бачена граната. (НYТ)
- 10. 9. - Сестра Ањезë Гонxхе Бојаxхиу, још увек југословенска држављанка, доживела надахнуће у Индији да се посвети сиромашнима - Мајка Тереза ће основати Мисионарке милосрђа 1950.
- 13. 9. - "Биерутови декрети": особе немачке националности су искључене из пољске народне заједнице.
- 15. 9. - На основу плебисцита од пре седам дана, проглашена је Народна Република Бугарска.
- 18. 9. - Ухапшен надбискуп Степинац.
- 18. 9. - Бразил је добио пети устав: за разлику од Варгасовог, сужена је моћ председника (траје до 1967).
- 20. 9. - 5. 10. - Поново покренут Кански филмски фестивал (први је требао бити одржан у септембру 1939, Златна палма уведена 1955).
- 23. 9. - Лøгтинг, скупштина Фарских отока гласа 12:11 за неовисност, на основу плебисцита од 15. 9. - али дански краљ га распушта сутрадан. Отоци добивају широку аутономију 1948.
- 24. 9. - Председник Труман добио тајни Цлиффорд-Елсеyјев извештај: односи и споразуми са СССР и како их Совјети крше - препоручено "обуздавање и ограничавање" њиховог утицаја (→ Цонтаинмент).
- 25. 9. - Бугарски министар одбране Дамјан Велчев из странке "Звено" смењен под сумњом да је имао везе са Дражом Михаиловићем[5].
- 25. 9. - Амерички летачи су сахрањени на Арлингтону, а лучки радници гласају да наставе утовар помоћи за Југославију. (НYТ, служба за летаче је држана и у њујоршкој цркви св. Саве 29-тог)
- 26. 9. - Затворена америчка читаоница у Београду - опет отворена у децембру али уз ограничен опсег информација.
- 26. 9. - Грчки краљ Ђорђе II се вратио у земљу.
- 28. 9. - Грчки краљ Ђорђе II се вратио у земљу (умире пола године касније).
- 29. 9. - Прва утакмица фудбалске репрезентације Југославије у земљи: Југославија - Чехословачка 4:2 на недовршеном стадиону ЈНА у Београду[4].
- 29. 9. - 29. 10. - У Београду одржана изложба "Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века", касније и у Загребу и Љубљани, као и у источним земљама до 1948.[6].
Октобар/Листопад
уреди- 1. 10. - Нüрнбершки процес: изречене су казне - 12 смртних, једна у одсуству, седам затворских, тројица ослобођена.
- 1. 10. - У УК основана Менса Интернатионал.
- 2. 10. - Фараwаy Хилл је прва сапуница на ТВ мрежи у САД, на ДуМонту.
- 3. 10. - DC-4 ударио у брдо на Њуфаундленду - са 39 мртвих, најгора авионска несрећа до тада.
- 5/6. 10. - 11 тачака у Негеву: Јевреји постављају кампове на северу Негева, који би по Моррисон–Градyјевом плану припао арапској провинцији.
- 6. 10. - Умро шведски премијер Пер Албин Ханссон, наследиће га Таге Ерландер (до 1969).
- 7. 10. - Јапански парламент је усвојио нови устав - на снази од следеће године.
- 9. 10. - ФНРЈ ће платити 150.000 долара за страдале авијатичаре. (НYТ)
- 10. 10. - На међународној конференцији у Паризу одобрен мировни споразум са Италијом - договорено стварање Слободног Територија Трста (уговор потписан 1947).
- 10. 10. - На југоистоку данашњег Бангладеша почињу Ноакхалиски нереди, прогон хиндуиста. Гандхи ће боравити у региону од новембра до марта.
- 11. 10. - Надбискуп Алојзије Степинац осуђен на 16 година затвора за велеиздају и ратне злочине; на робију осуђен и Иван Шалић, а Ерих Лисак на смрт (пресуда Степинцу поништена 2016).
- 12. 10. - Индустријализација Бразила: у Волта Редонди отворена Цомпанхиа Сидерúргица Национал, прва челичана у Јужној Америци (приватизована 1993).
- 14. 10. - Основана Међународна организација за стандардизацију - ИСО.
- 14. 10. - Ватикан екскомуницирао југословенске званичнике повезане са Степинчевом осудом - нису наведена имена, претпоставља се да је усмерено против Тита.
- 15. 10. - Посљедњи састанак Мировне конференције у Паризу, који ФНРЈ бојкотује.
- 15. 10. - Основано Народно позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину.
- 16. 10. - Рано ујутру обешена десеторица осуђених на смрт у Нüрнбершком процесу, Гöринг се убио претходне вечери.
- 16. 10. - РМС Qуеен Елизабетх је коначно запловио као луксузни путнички брод, пошто је превозио трупе током рата (плови до 1969).
- 20. 10. - Избори за државне скупштине у совјетској немачкој зони, највише мандата добија Социјалистичка партија јединства.
- 20. 10. - Укинута Рајнска покрајина Пруске (догодине и Пруска).
- 21. 10. - У Бамаку основана антиколонијална партија Афричко демократско окупљање, на челу са Фéлиxом Хоупхоуëт-Боигнyјем.
- 22. 10. - Инцидент у Крфском каналу, 2. део: британски бродови Саумарез и Волаге налетели на мине, погинула 44 морнара (за полагање мина осумњичени Југословени).
- 22. 10. - Операција Осоавиахим: Совјети су пребацили преко 2.200 немачких експерата у СССР
- 24. 10. - Прва фотографија Земље из свемира је снимљена са ракете V-2 Но. 13 лансиране из Wхите Сандс.
- 24. 10. - Почињу Бихарски нереди у Индији: хиндуисти циљају муслимане до 11. 11., што је одговор на Ноакхалиске нереде на југоистоку данашњег Бангладеша.
- 27. 10. - Након што је раније током месеца прихваћен на плебисциту од 53% гласача, донесен је нови Устав Француске који дефинира Четврту републику (замењен 1958).
- 28. 10. - Грчки грађански рат: КП Грчке основала Генералну партизанску команду на челу са Маркосом Вафиадисом, од децембра под називом Демократска армија Грчке.
- 29. 10. - Луцкy Луциано, који је прошлог фебруара протеран из САД у Италију, тајно стиже на Кубу.
- 31. 10. - Индонежански националисти уводе рупију (иначе се користи холандско-индијски гулден).
Новембар/Студени
уреди- 1. 11. - Утакмица Торонто Хускиес - Неw Yорк Кницкербоцкерс, прва је Кошаркашке асоцијације Америке, касније НБА.
- 1. 11. - Карол Wојтyла (26) заређен је за свећеника у Кракówу.
- 1. 11. - Званични датум оснивања Доње Саксоније у британској зони Немачке: Држави Хановер су прикључени Браунсцхwеиг, Олденбург и Сцхаумбург-Липпе.
- 3. 11. - Габриел Гонзáлез Видела је нови председник Чилеа (до 1952); убрзо раскида са комунистичким савезницима, чију партију забрањује 1948.
- 3. 11. - Антијугословенске демонстрације у Трсту, нападнута штампа и Словенци (НYТ), док је италијански вицепремијер Тоглиатти у посети у Београду. НYТ извештава 8. 11. да је Тито "понудио" Трст за Горицу, што Италија одбија, касније током месеца се уз Горицу помиње и Тржич (Монфалцоне, НYТ 26. 11.).
- 4. 11. - На снази је повеља којом је основан УНЕСЦО - прва генерална конференција је отворена касније током месеца, за првог директора ће бити изабран Јулиан Хуxлеy.
- 5. 11. - Избори за Конгрес САД: Републиканци преузимају већину у оба дома, због непопуларности председника Трумана. Међу новим конгресменима су Рицхард Ниxон, Јохн Ф. Кеннедy (Дом) и Јосепх МцЦартхy (Сенат). Демократи ће за две године повратити већине.
- 6. 11. - Апел масовним организацијама у Југославији за прикупљање помоћи Албанији, коју су крајем октобра погодиле велике поплаве.
- 7. 11. - Након 190 дана завршена прва савезна радна акција омладине на градњи жељезничке пруге Брчко–Бановићи, дуге 190 км. У акцији учествовало око 70.000 особа из цијеле земље и 2.000 из иностранства.
- 9. 11. - Сарајевска опера започела своју умјетничку дјелатност свечаном премијером "Продана невјеста" Бедрицха Сметане.
- 10. 11. - Једнопартијски избори за Уставотворну скупштину у Србији и за Уставотворни сабор НР Хрватске.
- 10. 11. - Први избори за скупштину француске четврте републике: комунисти добијају релативну већину.
- 10. 11. - Земљотрес у перуанском региону Анцасх односи процењених 1.400 жртава.
- 12. 11. - У Индонезији примирје између националиста и холандске армије.
- 12. 11. - Приказан Диснеyјев филм Сонг оф тхе Соутх.
- 12-13. 11. - Инцидент у Крфском каналу, 3. део: Британци чисте мине у албанским територијалним водама.
- 14. 11. - Патријарх српски Гаврило се вратио у земљу.
- 15. 11. - Споразум из Линггадјатија: Холанђани признају фактичку индонежанску контролу Јаве, Суматре и Мадуре, предвиђено стварање федерације са остатком острвља.
- новембар - Бедуини пронашли прве Свитке са Мртвог мора
- новембар - Грчки грађански рат: борбе око места Скра близу југословенске границе.
- 16. 11. - Реформа јапанског писма: Тōyō кањи је недефинитиван списак од 1.850 званичних кањија, уместо 6.000 традиционалних.
- 17. 11. - Франко-тајски споразум: Тајланд је вратио Французима територије дате након рата 1940-41, у замену за деблокаду пријема у УН.
- 17 - 19. 11. - У Београду одржан Први конгрес Савеза књижевника Југославије - у знаку соцреализма, али уз узимање у обзир домаће традиције (уводни реферат Радован Зоговић). За председника Савеза изабран Иво Андрић, потпредседници Отон Жупанчич, Мирослав Крлежа, Исидора Секулић, Радован Зоговић, Исак Самоковлија и Блажо Конески, секретар Чедомир Миндеровић[7].
- 19. 11. - Избори у Румунији: званично, Национални демократски фронт (комунисти и остали) узима 348 од 414 места.
- 19. 11. - Прве нове чланице УН од оснивања: Афганистан, Исланд и Шведска (Тајланд у децембру).
- 20. 11. - Француски патролни чамац заробио кинеску џунку која је кријумчарила бензин у луци Хаипхонг. Герила Виет Минха заробила чамац и посаду - Французи упутили ултиматум.
- 21. 11. - У Њујорку приказан филм Тхе Бест Yеарс оф Оур Ливес, критички и комерцијални успех.
- 23. 11. - Георги Димитров преузима бугарску владу од Кимона Георгијева (до смрти 1949).
- 23. 11. - Први индокинески рат почиње француским бомбардовањем вијетнамске луке Хаи Пхонг, при чему гину хиљаде људи.
- 27. 11. - У Београду закључен Уговор о усклађивању привредних планова, о царинској унији и о изједначењу валуте између ФНРЈ и НР Албаније[8] (скупштина ФНРЈ ратификовала 27. 12., НYТ).
- 29. 11. - Кренуо друмски саобраћај на обновљеном Панчевачком мосту у Београду (први воз прошао 7. 11.).
- 29. 11. - Челник Естонске ССР Јоханнес Варес извршио самоубиство у својој резиденцији.
- новембар - март - Гладна зима у Немачкој, најјача у региону Северног мора у 20. столећу.
Децембар/Просинац
уреди- 1. 12. - Мигуел Алемáн Валдéс је председник Мексика након M. А. Цамацха (до 1952), први цивил од 1920. Спроводи програм супституције увоза и градње инфраструктуре (→ Мексичко чудо), али расту и корупција и ортачки капитализам.
- 2. 12. - Основана Међународна комисија за лов на китове.
- 3. 12. - Мијо Керошевић, касније проглашен за народног хероја, погинуо код Бијељине у потери за четничким одметницима.
- 4. 12. - Усвојен нови бугарски устав.
- 5. 12. - У ФНРЈ донесен Закон о национализацији приватних привредних предузећа, и то савезног и републичког значаја (многа су већ под секвестром): целокупно банкарство, спољна трговина и унутрашња трговина на велико, као и сва предузећа саобраћаја и средстава за везу.
- 8. 12. - Свесловенски конгрес у Београду.
- 9. 12. - Окупила се Уставотворна скупштина Индије, нема представника Муслиманске лиге.
- 10. 12. - Резолуција 12 Савета безбедности УН, у вези Грчког питања: представници Грчке и Југославије ће бити позвани да учествују у дискусији, без права гласања; Албанија и Бугарска су позване да дају изјаве.
- 11. 12. - Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.
- 12. 12. - Резолуцијом Генералне скупштине, УН прекидају односе са Франковом Шпанијом (забрана укинута 1950).
- 12. 12. - Иранске снаге ушле у Табриз, што значи пад сецесионистичке "Азербејџанске народне владе".
- 14. 12. - Генерална скупштина УН одређује оснивање Старатељског савјета Уједињених народа, за територије које су раније биле мандати Друштва народа.
- 15. 12. - Иранске снаге ушле у Махабад, чиме је пала истоимена курдска република.
- 16. 12. - Лéон Блум је на челу последње привремене француске владе - тзв. "силвестровска влада", траје до следећег месеца.
- 16. 12. - Основана модна кућа Диор, следећег фебруара представљају прву колекцију, названу Неw Лоок.
- 19. 12. - Први индокинески рат почиње Битком за Ханој: сукоб француских и Виет Минхових снага у Ханоју, Французи ће ставити град под своју пуну контролу за два месеца. САД подржавају Французе против комуниста у Виет Минху.
- 19. 12. - Грчки грађански рат: Резолуција 15 СБ УН: установљена Истражна комисија која ће испитивати повреде грчке границе према Албанији, Југославији и Бугарској (Грчка оптужује Југославију за "агресију" и помагање "револуционарних банди").
- 19. 12. - Британски премијер Аттлее изјавио спремност за понуду независности Бурме.
- 20. 12. - Почиње Хаванска конференција америчких мафијашких босова. Луцкy Луциано је потврдио своје првенство, изнео план трговине дрогом у САД, одлучивано је о ликвидацији Бугсyја Сиегела.
- 20. 12. - Приказан филм Ит'с а Wондерфул Лифе - комерцијално је слабо прошао, постаје божићни класик од половине '70-тих.
- 21. 12. - Нанкаиски земљотрес праћен цунамијем у Јапану, најмање 1.362 мртвих.
- 22. 12. - Завршено суђење немачким официрима у Београду, међу осуђенима на смрт је и Аугуст Меyсзнер, ратни командант СС и полиције у Србији.
- 25. 12. - У Москви прорадио нуклеарни реактор Ф-1, први у Европи који је постигао самоодрживу ланчану реакцију.
- 26. 12. - Отворен Фламинго Лас Вегас, први луксузни казино и хотел у том граду - Бугсy Сиегел га је градио мафијашким позајмицама по четвороструко већој цени од предвиђене (убијен је следећег јуна).
- 31. 12. - Федерална Држава Црна Гора доношењем устава постаје Народна Република Црна Гора.
- 31. 12. - Председник САД Хари Труман Прокламацијом 2714 формално проглашава крај Другог светског рата.
Кроз годину
уреди- Кинески грађански рат ескалира.
- Основано електротехничко одељење на Универзитету у Београду.
- Основан Сарајевски балет.
- Окончана америчка окупација Исланда.
- Југославија екипни првак Балкана у шаху.
- Милован Зоричић из Загреба један од судија Међународног суда правде.
1946. у темама
уреди- Руководство ФНРЈ:
- Председник Президијума Народне Скупштине: Иван Рибар
- Председник Владе: Јосип Броз Тито (такође и Генерални секретар КПЈ)
- Председник Народне скупштине: Владимир Симић
- Домаћи филм: "У планинама Југославије" (совјетска копродукција) (→ Категорија:Филмови 1946.).
- Нове државе:
Рођења
уредиЈануар/Сијечањ
уреди- 5. 1. - Диане Кеатон, глумица
- 6. 1. - Сyд Барретт, рок-музичар из Пинк Флоyд-а († 2006)
- 13. 1. - Соња Јауковић, глумица
- 15. 1. - Драгомир Зупанц, ТВ редитељ
- 16. 1. - Кабир Беди, глумац
- 17. 1. - Мето Јовановски, глумац († 2023)
- 19. 1. - Доллy Партон, цоунтрy-музичарка
- 20. 1. - Давид Лyнцх, филмски режисер
- 22. 1. - Малцолм МцЛарен, музичар († 2010)
- 23. 1. - Звонко Бушић, радикални емигрант († 2013)
- 24. 1. - Горан Милић, новинар
- 24. 1. - Мицхаел Онткеан, глумац
- 27. 1. - Андрија Хебранг, хрватски политичар и лијечник
- 30. 1. - Дицк Цхенеy, потпредседник САД
Фебруар/Вељача
уреди- 3. 2. - Жарко Поточњак, хрватски глумац († 2021)
- 4. 2. - Уснија Реџепова, народна певачица († 2015)
- 5. 2. - Цхарлотте Рамплинг, британска глумица
- 10. 2. - Велимир Кљаић, хрватски рукометни тренер († 2010)
- 21. 2. - Алан Рицкман, британски глумац († 2016)
- 24. 2. - Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф († 2013)
- 24. 2. - Ратомир Дујковић, голман и фудбалски тренер
- 28. 2. - Робин Цоок, британски политичар († 2005)
Март/Ожујак
уреди- 1. 3. - Љубиша Величковић, ген-пук., командант РВ и ПВО ВЈ († 1999)
- 3. 3. - Ејуп Ганић, бх. политичар
- 6. 3. - Давид Гилмоур, рок-музичар из Пинк Флоyд
- 8. 3. - Јасна Диклић, босанскохерцеговачка позоришна и филмска глумица
- 11. 3. - Јуриј Бајец, економиста
- 12. 3. - Лиза Миннелли, америчка глумица и пјевачица
- 19. 3. - Бигас Луна, режисер († 2013)
- 21. 3. ('44 или '46) - Тимотхy Далтон, глумац
- 31. 3. - Хашим Кучук Хоки, певач народне музике († 2002)
- 31. 3. - Лепосава Локица Стефановић, архитекта, балерина, балетски педагог
Април/Травањ
уреди- 3. 4. - Бранислав Милићевић, Бранко Коцкица
- 6. 4. - Иван Бекјарев, српски глумац († 2020)
- 7. 4. - Димитриј Рупел, словеначки политичар
- 10. 4. - Владимир Јанковић (Влада Џет), рок-музичар, новинар Београда 202
- 10. 4. - Небојша Павковић, генерал, начелник генералштаба Војске Југославије
- 13. 4. - Јосиф Татић, глумац († 2013)
- 25. 4. - Србијанка Турајлић, професор БУ, политичка активисткиња († 2022)
- 25. 4. - Владимир Жириновски, руски политичар († 2022)
- 25. 4. - Стробе Талботт, амерички новинар и дипломата
- 30. 4. - Царл XVI Густаф, краљ Шведске
Мај/Свибањ
уреди- 2. 5. - Давид Суцхет, британски глумац
- 8. 5. - Борислав Стјепановић, бх. глумац и режисер
- 9. 5. - Цандице Берген, глумица
- 10. 5. - Марко Ницовић, адвокат, функционер СУП
- 10. 5. - Душан Петричић, графичар, илустратор
- 11. 5. - Зоран Симјановић, композитор († 2021)
- 12. 5. - Даниел Либескинд, архитект
- 19. 5. - Мицхеле Плацидо, глумац
- 20. 5. - Цхер, певачица, глумица
- 21. 5. - Боба Стефановић, певач, композитор († 2015)
- 22. 5. - Хрвоје Хорват, рукометаш, тренер
- 22. 5. - Петар Божовић, глумац
- 22. 5. - Георге Бест, сјеверноирски фудбалер († 2005)
- 24. 5. - Тансу Çиллер, премијерка Турске
- 25. 5. - Мирослав Туђман, знанственик и политичар († 2021)
- 26. 5. - Мицк Ронсон, роцк гитарист, продуцент († 1993)
- 26. 5. - Мирослав Максимовић, књижевник, уредник БИГЗ-а
- 27. 5. - Предраг Вранешевић, члан "Лабораторије звука" († 2022)
- 30. 5. - Драган Џајић, српски фудбалер
Јун/Јуни/Липањ
уреди- 5. 6. - Бранко Балетић, филмски редитељ и сценариста
- 6. 6. - Живко Колега, хрватски политичар
- 10. 6. - Антун Тудић, хрватски глумац
- 14. 6. - Доналд Трумп, бизнисмен, председник САД
- 15. 6. - Демис Русос, певач († 2015)
- 18. 6. - Фабио Цапелло, фудбалер, тренер
- 20. 6. - Xанана Гусмãо, први председник Источног Тимора
- 23. 6. - Гојко Шантић, глумац († 2024)
- 24. 6. - Велимир Милошевић, пјесник за дјецу
- 27. 6. - Мирољуб Лешо, глумац († 2019)
- 28. 6. - Слободан Инић, социолог († 2000)
Јул/Јули/Српањ
уреди- 1. 7. - Слободан Сантрач, фудбалер, тренер († 2016)
- 6. 7. - Георге W. Бусх, предсједник САД
- 6. 7. - Петер Сингер, аустралски филозоф биоетичар
- 6. 7. - Сyлвестер Сталлоне, амерички глумац
- 9. 7. - Радомир Путник (писац)
- 15. 7. - Предраг Витас, новинар ТВ Београд († 1998)
- 19. 7. - Илие Нăстасе, тенисер
- 22. 7. - Миреилле Матхиеу, певачица
- 22. 7. - Даннy Гловер, глумац
- 25. 7. - Љупка Димитровска, певачица († 2016)
- 27. 7. - Раде Шербеџија, глумац, пјесник и музичар
Август/Аугуст/Коловоз
уреди- 3. 8. - Јацк Страw, британски политичар
- 4. 8. - Владимир Бебић, хрватски политичар († 2009)
- 8. 8. - Драгутин Шурбек, стонотенисер († 2018)
- 10. 8. - Даша Дрндић, књижевница († 2018)
- 10. 8. - Рифет Бахтијарагић, босанскохерцеговачки књижевник
- 11. 8. - Милан Гутовић - Лане, глумац († 2021)
- 11. 8. - Радомир Марковић, начелник СДБ Србије
- 15. 8. - Тонy Робинсон, глумац, ТВ водитељ
- 16. 8. - Павао Павличић, хрватски књижевник и романописац
- 16. 8. - Каqусха Јасхари, косовска политичарка
- 19. 8. - Билл Цлинтон, амерички предсједник
- 20. 8. - Цонние Цхунг, новинарка
- 23. 8. - Кеитх Моон, бубњар Тхе Wхо († 1978)
- 24. 8. - Горан Марковић, позоришни и филмски редитељ
- 25. 8. - Бранко Цвејић, глумац, управник ЈДП († 2022)
- 26. 8. - Марк Сноw, композитор
- 29. 8. - Боб Беамон, атлетичар
- 30. 8 - Пеггy Липтон, глумица († 2019)
Септембар/Рујан
уреди- 5. 9. - Фреддие Мерцурy, британски пјевач (Qуеен), († 1991)
- 8. 9. - Бериз Белкић, бх. политичар († 2023)
- 15. 9. - Томмy Лее Јонес, глумац
- 15. 9. - Оливер Стоне, филмски режисер, продуцент
- 23. 9. - Даворин Поповић, музичар († 2001)
- 26. 9. - Сејо Питић, пјевач († 2023)
- 29. 9. - Наташа Кандић, активисткиња за људска права
Октобар/Листопад
уреди- 4. 10.- Сузан Сарандон, америчка филмска глумица.
- 8. 10. - Ханан Асхраwи, палестинска политичарка
- 19. 10. - Пхилип Пуллман, књижевник
- 20. 10. - Елфриде Јелинек, добитница Нобелове награде за књижевност.
- 20. 10. - Марко Николић, српски глумац († 2019)
- 26. 10. - Холлy Wоодлаwн, америчка глумица
- 26. 10. - Тања Крагујевић, књижевница
- 27. 10. - Иван Реитман, филмски режисер, продуцент († 2022)
- 29. 10. - Вахидин Мусемић, фудбалер († 2023)
Новембар/Студени
уреди- 4. 11. - Роберт Мапплетхорпе, фотограф († 1989)
- 6. 11. - Саллy Фиелд, глумица, режисер
- 8. 11. - Гуус Хиддинк, фудбалер, тренер
- 8. 11. - Станислав Караси, фудбалер
- 11. 11. - Димитрије Боаров, економски новинар
- 16. 11. - Терренце МцКенна, амерички писац и филозоф
- 16. 11. - Слободан Шијан, филмски и ТВ редитељ, сценариста итд.
- 20. 11. - Патријарх руски Кирил
- 24. 11. - Тед Бундy, серијски убица († 1989)
- 27. 11. - Јакша Фиаменго, пјесник и текстописац († 2018)
- 29. 11. - Вук Драшковић, књижевник, новинар, председник СПО
- 30. 11. - Марина Абрамовић, сликарка, мултимедијална и концептуална уметница
Децембар/Студени
уреди- 1. 12. - Кемал Курспахић, новинар († 2021)
- 1. 12. - Младен Налетилић Тута, командант у ХВО, осуђеник за ратне злочине († 2021)
- 2. 12. - Гианни Версаце, италијански модни креатор († 1997)
- 5. 12. - Јосé Царрерас, тенор
- 8. 12. - Јацqуес Боурбоулон, фотограф
- 9. 12. - Сониа Гандхи, индијска политичарка
- 10. 12. - Фадил Реџић, босанскохерцеговачки музичар
- 12. 12. - Емерсон Фиттипалди, ауто-тркач
- 13. 12. - Јовица Аћин, књижевник и преводилац
- 14. 12. - Паттy Дуке, глумица († 2016)
- 14. 12. - Јане Биркин, пјевачица, глумица († 2023)
- 15. 12. - Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник († 2015)
- 17. 12. - Аљоша Вучковић, глумац
- 17. 12. - Љиљана Лашић, глумица
- 18. 12. - Стевен Спиелберг, амерички редатељ
- 23. 12. - Јохн Сулливан, сценариста "Мућки" († 2011)
- 29. 12. - Слободан "Бода" Ковачевић, босанскохерцеговачки гитариста
- 30. 12. - Берти Вогтс, фудбалер, тренер
- 31. 12. - Диане вон Фüрстенберг, модни креатор
Кроз годину
уреди- Мирко Пејановић, бх. политичар
Смрти
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 6. 1. - Дион Фортуне, велшка окултисткиња (* 1890)
- 13. 1. - Радоје Дакић, народни херој (* 1911)
- 19. 1. (званично) - Никола Калабић, четнички командант (* 1906)
- 20. 1. - Радивоје Керовић, четнички војвода (* 1913)
- 29. 1. - Харрy Хопкинс, саветник председника ФД Роосевелта (* 1890)
- 31. 1. - Иво Протулипац, католички активист, доктор и одвјетник (* 1899)
- 4. 2. - Милан Недић, генерал, председник квислиншке српске владе (* 1878)
- 23. 2. - Томоyуки Yамасхита, јапански генерал, осуђен за ратне злочине (* 1885)
- 14. 3. - Wернер вон Бломберг, предратни главнокомандујући немачке војске (* 1878)
- 24. 3. - Александар Аљехин, руски шахиста и светски шампион у шаху (* 1892
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 21. 4. - Јохн Маyнард Кеyнес, британски економиста (* 1883)
- 1. 5. - Даворјанка Пауновић Зденка, невенчана супруга Јосипа Броза Тита (* 1921)
- 1. 5. - Грга Будислав Ангјелиновић, политичар, публицист (* 1886)
- 16. 5. - Бруно Тесцх, проналазач и произвођач отрова Зyклон-Б (* 1890)
- 1. 6. - Ион Антонесцу, ратни вођа Румуније (* 1882)
- 9. 6. - Ананда Махидол, краљ Сијама (* 1925)
- 10. 6. - Јацк Јохнсон (боксер), бивши светски првак (* 1878)
- 14. 6. - Јохн Логие Баирд, пионир телевизије (* 1888)
- 16. 6. - Милоје Милојевић, композитор, музиколог, педагог (* 1884)
- 20. 6. - Wанронг, последња кинеска царица (* 1906)
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 4. 7. - Чуварке конц-логора Стуттхоф:
- Јеннy-Wанда Баркманн (* ца. 1922)
- Елисабетх Бецкер (* 1923)
- Wанда Клафф (* 1922)
- Еwа Парадиес (* 1920)
- Герда Стеинхофф (* 1922)
- 8. 7. - Александар Васиљевич Александров, композитор, оснивач ансамбла (* 1883)
- 13. 7. - Алфред Стиеглитз, фотограф (* 1864)
- 17. 7. - Осуђени на Београдском процесу:
- Драгољуб Михаиловић, командант ЈВуО (* )
- Драгомир Јовановић, шеф београдске полиције (* 1902)
- Велибор Јонић, Недићев министар просвете (* 1892)
- Танасије Динић, Недићев министар унутр. послова (* 1891)
- Коста Мушицки, командант Српског добровољачког корпуса (* 1897)
- 20. 7. - Едмунд Глаисе-Хорстенау, њемачки војни изасланик у НДХ (* 1882)
- 27. 7. - Гертруде Стеин, америчка лезбејска списатељица (* 1874)
- 29. 7. - Милован Ковачевић, архитект (* 1905)
- 2. 8. - Андреј Власов, совјетски генерал у немачкој служби (* 1901)
- 6. 8. - Веселин Чајкановић, српски класични филолог, историчар религије, академик (* 1881)
- 9. 8. - Лéон Гаумонт, пионир филма (* 1864)
- 13. 8. - Х. Г. Wеллс, књижевник (* 1866)
- 4. 9. - Леон Рупник, словенски квислинг (* 1880)
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- 11. 10. - Иван Хитрец, хрватски ногометаш (* 1911.)
- 12. 10. - Јосепх Стилwелл, амерички генерал (* 1883)
- 15. 10. - Херманн Гöринг, њемачки рајхсмаршал (* 1893)
- 16. 10. - осуђени у Нирнбергу:
- Ханс Франк, нацистички гувернер Пољске (* 1900)
- Wилхелм Фрицк, министар унутр. послова (* 1877)
- Алфред Јодл, шеф Високе команде (* 1890)
- Ернст Калтенбруннер, генерал полиције (* 1903)
- Wилхелм Кеител, генералфелдмаршал (* 1882)
- Јоацхи�� вон Риббентроп, министар ино. послова (* 1893)
- Алфред Росенберг, нацистички идеолог (* 1893)
- Фритз Сауцкел, опуномоћеник за радну снагу (* 1892)
- Артхур Сеyсс-Инqуарт, нацистички лидер у Аустрији (* 1892)
- Јулиус Стреицхер, издавач пропаганде (* 1885)
- 14. 11. - Мануел де Фалла, композитор (* 1876)
- 3. 12. - Мијо Керошевић, народни херој (* 1920)
Кроз годину
уреди- Мирослав Филиповић - "фра Сотона", командант Јасеновца (* 1915)
Нобелове награде
уреди- Физика: Перцy W. Бридгман (изум апаратуре за производњу екстремно високог притиска и за открића на пољу физике високог притиска)
- Кемија: Јамес Б. Сумнер (откриће да се ензими могу кристализовати), Јохн Хоwард Нортхроп и Wенделл Мередитх Станлеy (препарација ензима и вирусних протеина у чистом облику)
- Физиологија и медицина: Херманн Јосепх Муллер (откриће производње мутација путем ирадијације рендгенским зрацима)
- Књижевност: Херманн Хессе (надахнуто писање које, растући у смелости и проницљивости, оличава класичне хуманитарне идеале и високе квалитете стила)
- Мир: Емилy Греене Балцх (залагање против рата и за разоружање) и Јохн Ралеигх Мотт (међународна верска братства и мисионарство у корист мира)
Референце
уреди- ↑ Т. Јаковина, Амерички комунистички савезник, п. 203
- ↑ Јаковина, п. 207
- ↑ Рецорд оф Децисионс, Цоунцил оф Фореигн Министерс, Сецонд Сессион, Севентх Меетинг, Палаис ду Луxембоург, Парис, Маy 2, 1946, ноон. хисторy.стате.гов
- ↑ 4,0 4,1 Милан Бајец, Иван Долничар, 1981, стр. 99
- ↑ Ретурн то Диверситy, А Политицал Хисторy оф Еаст Централ Еуропе Синце Wорлд Wар II - Јосепх Ротхсцхилд & Нанцy M. Wингфиелд, п. 116
- ↑ Милан Бајец, Иван Долничар, 1981. 114
- ↑ Милан Бајец, Иван Долничар, 1981, стр. 96
- ↑ Маровић, Б. Међудржавни уговори закључени између Југославије и Албаније 1946. године. растко.рс
Литература
уреди- Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.