23. 6.

23. липањ/јун (23. 6.) је 174. дан године по грегоријанском календару (175. у пријеступној години). До краја године има још 191 дана.

Догађаји

1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила.
1611. — Након бродске побуне нестао енглески истраживач Хенри Хадсон у заљеву који је послије по њему добио име.
1999. — лансиран Цхандра, НАСА-ин сателит за проматрање свемира у рендгенском дијелу спектра.
1757. — У битци код Плассеyа Британци победом над савезником Француске, индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији.
1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила манастир који је крајем XV века саградио Иван Црнојевић.
1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица.
1945. — Други свјетски рат: Службени крај битке за Окинаwу, након које су америчке трупе преузеле контролу над Окинаwом од Јапанаца.
1947. — Конгрес САД усвојио Тафт-Хартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк.
1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта.
1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго.
1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности.
1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погонуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики.
1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије.
1994. — Јужна Африка после деценија међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација.
2016. — Гласачи на референдуму Уједињеног Краљевства о чланству у Европској унији са 51.89% гласова изгласали излазак из Европске уније.

.

Рођења

1668. — Гиованни Баттиста Вицо, талијански филозоф.
1753. — Антоине де Риварол, француски писац.
1763. — Мари Жозеф Роз де ла Пагери, позната као Жозефина, жена Наполеона Бонапарте и француска царица.
1889. — Ана Ахматова, руска пјесникиња.
1894. — Алфред Кинсеy, амерички истраживач сексуалних навика.
1894. — Едwард VIII, британски краљ.
1911. — Ернесто Сабато, аргентински књижевник и физичар.
1912. — Алан Туринг, британски математичар, логичар и криптографер.
1913. — Данило Лекић Шпанац, шпански борац, партизански командант и народни херој Југославије.
1936. — Константинос Симитис, грчки политичар и државник.
1937. — Мартти Оива Ахтисаари, фински политичар и државник.
1940. — Wилма Рудолпх, америчка атлетичарка (* 1994.).
1944. — Петер Биери (Пасцал Мерциер), швицарски писац и филозоф.
1955. — Јеан Тигана, француски ногометаш и тренер малијског поријекла.
1961. — Давид Леавитт, амерички писац.
1962. — Адмир Гламочак, босанскохерцеговачки позоришни и филмски глумац.
1972. — Зинедине Зидане, француски ногометаш.
1976. — Патрицк Виеира, бивши француски ногометаш и репрезентативац.
1977. — Мигуел Áнгел Ангуло, шпањолски ногометаш.
1980. — Францесца Сцхиавоне, италијанска тенисерка.
1990. — Васек Посписил, канадски тенисер.

.

Смрти

79. - Веспазијан, римски цар (* 9.).
1537. — Педро Мендоса, шпански истраживач и оснивач Буенос Аиреса. (* 1487.).
1945. — Мицуру Ушиђима, јапански командант, и командант одбране Окинаве (* 1887.).
1995. — Џонас Едвард Салк, амерички микробиолог и проналазач вакцине против дечје парализе (* 1914.).
1996. — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста први социјалистички премијер Грчке, оснивач и лидер Свегрчког социјалистичког покрета, ПАСОК.
1998. — Морин О'Саливен, америчка глумица ирског порекла, позната по улози Џејн у филмовима о Тарзану (* 1911.).
1999. — Бустер Меррyфиелд, британски глумац (* 1920.).
2006. — Аарон Спеллинг, амерички продуцент, писац и глумац (* 1923.)

.

Благдани/Празници

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар