9. 3.

• 1796. — Наполéон Бонапарте се вјенчао за своју прву супругу, Јосéпхине де Беаухарнаис.
• 1841. — Врховни суд САД доноси пресуду у корист побуњених робова на броду Амистад.
• 1862. — У америчком грађанском рату, у битци код Хамптон Роадса, по први пут су се судариле двије оклопњаче - јужњачка ЦСС Виргиниа и сјеверњачки УСС Монитор.
• 1916. — Панцхо Вилла води 1500 мексичких побуњеника у напад на амерички град Цолумбус у савезној држави Неw Меxицо.
• 1924. — Италија анектира Ријеку.
• 1933. — Амерички Конгрес, настојећи се супротставити Великој депресији, доноси прве законе из пакета Неw Деала. Предсједник Роосевелт Конгресу предлаже посебне законе о банкарству.
• 1945. — За вријеме другог свјетског рата амерички бомбардери Б-29 запаљивим бомбама нападају Токyо, изазивајући смрт 100.000 људи.
• 1954. — Америчка ТВ-кућа ЦБС у продукцији Едwарда Р. Мурроwа емитира документарни програм Сее Ит Ноw у којој се критизира сенатор Јосепх МцЦартхy.
• 1957. — На Алеутима забиљежен рекордни потрес магнитуде од 9,1.
• 1959. — Појава прве Барбие лутке.
• 1967. — Стаљинова кћи Светлана Алилујева бјежи у САД.
• 1977. — Дванаесторица припадника Ханафи муслиманске секте преузимају три зграде у Wахингтону, убивши једног човјека и узевши 130 талаца.
• 1983. - Атентат на Галипа Балкара, амбасадора Турске у Београду, познат као највећи терористички акт у историји СФРЈ.
• 1986. — Амерички морна��ички рониоци проналазе остатке свемирског шатла Цхалленгер међу којима су се налазила тијела свих седморо чланова посаде.
• 1991. — У Београду су одржане прве масовне демонстрације против режима Слободана Милошевића, приликом којих је смртно страдало двоје људи.

.

• 1451. — Америго Веспуцци, талијански морепловац и истраживач († 1512.).
• 1869. — Фердо Шишић, хрватски повјесничар († 1940.).
• 1910. — Самуел Барбер, амерички складатељ († 1981.).
• 1916. — Вјекослав Рукљач, хрватски филолог († 1997.).
• 1920. — Фрањо Михалић, хрватски-српски и југословенски атлетичар († 2015.).
• 1921. — Астор Пиаззолла, аргентински танго-музичар.
• 1923. — Заим Музаферија, првак босанског глумишта († 2003.).
• 1934. — Јури Гагарин, руски астронаут, први човјек у свемиру.
• 1940. — Раул Јулиа, порторикански глумац.
• 1943. — Боббy Фисцхер - амерички шахист.
• 1945. — Катја Ебстеин, њемачка шансоњерка.
• 1955. — Орнелла Мути, талијанска глумица.
• 1958. — Линда Фиорентино, америчка глумица.
• 1960. — Жељко Обрадовић, југословенски и српски кошаркашки тренер и играч.
• 1964. — Јулиетте Биноцхе, француска глумица.
• 1968. — Yоури Дјоркаефф, умировљени француски ногометаш и репрезентативац.
• 1973. — Никша Калеб, хрватски рукометаш и освајач злата на Олимпијским играма у Атени 2004.
• 1975. — Роy Макааy, бивши низоземски ногометни репрезентативац.
• 1975. — Јуан Себастиáн Верóн, аргентински ногометаш.
• 1975. — Милош Тимотијевић, српски глумац.
• 1980. — Маттхеw Граy Гублер, амерички глумац и модел.
• 1982. — Мирјана Лучић Барони, хрватска је тенисачица.
• 1983. — Цлинт Демпсеy, амерички ногометаш.
• 1984. — Јулиа Манцусо, америчка алпска скијашица.

.

• 1706. — Јоханн Пацхелбел, њемачки композитор и оргуљаш (* 1653.).
• 1851. — Ханс Цхристиан Øрстед, дански физичар и хемичар (* 1777.).
• 1895. — Леополд вон Сацхер-Масоцх, аустријски писац (* 1836.).
• 1918. — Франк Wедекинд, њемачки књижевник (* 1864.).
• 1994. — Цхарлес Букоwски - амерички књижевник.
• 1995. — Едwард Бернаyс, аустријско-амерички пионир струке односа с јавношћу жидовског поријекла (* 1891.).
• 1997. — Тхе Ноториоус Б.I.Г., репер.

.

• Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар