Полуга
Полуга је чврсто тијело, најчешће у облику равна или закривљена штапа, које се под утјецајем сила може закретати око једне оси. Силе које дјелују на полугу у равнини окомитој на ос могућега закретања, помножене с удаљеностима њихова правца дјеловања од оси (крак силе), дају моменте силе, који су то већи што је и удаљеност већа. Полуга је у равнотежи када је алгебарски зброј свих момената који дјелују на полугу једнак нули (закон полуге). Дјеловањем мале силе на великом краку могу се остварити на малом краку велике силе и обрнуто. Тиме се размјерно малим силама могу свладати велика оптерећења, а на том принципу дјелују различити алати (шкаре, клијешта), направе (полужна вага, кантар, педала или папучица, стезна полуга) или сложенији механизми, код осјетљивих пак справа, на примјер код пинцете (понекад се назива и полуга трећег реда), може се од веће силе постићи мања. Полуга може бити двокрака (полуга првога реда), код које силе дјелују на супротним странама од оси закретања, или једнокрака (полуга другога реда), гдје су све силе с једне стране у односу на ос. Полуга се повијесно, уз косину, колотур и хидрауличну прешу, убраја у једноставне стројеве. Постављање закона полуге приписује се грчком математичару и изумитељу Архимеду. [1]
Равнотежа полуге
уредиУвјет за равнотежу на полузи је да алгебарски зброј момената силе буде једнак нули. Тај увјет равнотеже вриједи без обзира да ли на полузи дјелују двије силе или више њих.
Ако проматрамо полугу не осврчући се на њену тежину, то јест ако тежину полуге не узимамо у прорачун, кажемо да је то математичка полуга, а ако тежину полуге узимамо у обзир, имамо физичку полугу. [2]
Примјена полуге
уредиПолуга се примјењује у различитим облицима готово код свих стројева и има уопће велику примјену у техници и технологији.
Вага
уредиВага је мјерни инструмент за одређивање масе успоређивањем тежине. Као вага најчешће служи круто тијело објешено изнад или подупрто испод својега тежишта, тако да се може окретати око водоравне оси. [3] Полужна вага има једнаке кракове, док кантар нема једнаке кракове (вага у којој је омјер кракова 1 : 10 назива се децималном вагом, а ако је 1 : 100 центезималном вагом).
Клијешта
уредиКлијешта чине двокраку полугу којом се притисак руке на дуљем краку преноси на стиснути предмет у чељустима. Како је крак мален, то је произведени притисак (тлак) у чељустима велик. Према намјени има клијешта различитих облика.
Шкаре
уредиШкаре (њем. Сцхере < старовисокоњем. скāри) су алат за резање, који се састоји од двију оштрица постављених једна насупрот другој. Обично дјелују на принципу полуге промјенљива резнога крака, па се код једнога реза сила резања мора повећавати. Према врсти и дебљини материјала који се реже, шкаре се разликују по изведби и величини. Ручне шкаре имају оштрице спојене једним зглобом и прикладан рукохват, а рабе се за резање тањих и мекших материјала, на примјер папира, тканине, косе и друго. Вртне шкаре (на примјер за резање грања) и шкаре за месо опремљене су опругом која их отвара. За резање тањих лимова рабе се шкаре за лим које су налик осталим ручним шкарама, док се за дебље лимове рабе столне полужне шкаре, а за лимове дебље од 3 мм и стројне шкаре, покретане електромотором. Такве су врсте шкара различитих величина и снага, а највише се примјењују у бродоградњи и котлоградњи. Комбиниране стројне шкаре опремљене су и специјалним оштрицама за резање челичних профила, округлога жељеза и других полупроизвода. Постоји посебна врста стројних шкара за кружно исијецање лимова, за расијецање лимених плоча у врпце и слично. Њезине су оштрице у облику котачића с оштрим бридом међу које се утискује материјал који се жели расјећи. Електричне шкаре као ручни алат различитих су изведби, а намијењене су кројењу текстила и резању фолија (обично с кружним ножем), рабе се и у вртларству и слично. [4]
Педала
уредиПедала (њем. педал < франц. пéдале, према лат. педалис: ножни) је полуга која се покреће ногом, а служи за погоњење бицикла, управљање радом возила, строја и друго. Назива се такођер и папучица. [5]
Пинцета
уредиПинцета (франц. пинцетте) је двокрака хватаљка за хватање и придржавање малих предмета или таквих који се не смију дотицати прстима. У медицини се раби анатомска пинцета, попрјечно избраздана при врху, и кируршка пинцета, са зубићима за придржавање ткива и органа. У филателији служи за прихваћање марака, у козметици за чупање длачица. [6]
Извори
уреди- ↑ полуга, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ Велимир Круз: "Техничка физика за техничке школе", "Школска књига" Загреб, 1969.
- ↑ вага, [2] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ шкаре, [3] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ педала, [4] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ пинцета, [5] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
Вањске везе
уреди- Левер Архивирано 2007-01-14 на Wаyбацк Мацхине-у ат Дирацделта сциенце анд енгинееринг енцyцлопедиа
- А Симпле Левер бy Степхен Wолфрам, Wолфрам Демонстратионс Пројецт.
- Леверс: Симпле Мацхинес ат ЕнцхантедЛеарнинг.цом