1486
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1486.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
| Деценија: | 1450-е 1460-е 1470-е – 1480-е – 1490-е 1500-е 1510-е |
| Године: | 1483 1484 1485 – 1486 – 1487 1488 1489 |
| Грегоријански | 1486. (MCDLXXXVI) |
| Аб урбе цондита | 2239. |
| Исламски | 890–891. |
| Ирански | 864–865. |
| Хебрејски | 5246–5247. |
| Бизантски | 6994–6995. |
| Коптски | 1202–1203. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1541–1542. |
| • Схака Самват | 1408–1409. |
| • Кали Yуга | 4587–4588. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4122–4123. |
| • 60 година | Yанг Ватра Коњ (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11486. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1486 (MCDLXXXVI) била је редовна година која почиње у недјељу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 18. 1. - Венчали се енглески краљ Хенрy VII и Елизабета од Јорка, чиме су након Рата двеју ружа уједињене куће Ланкастер и Јорк.
- 15. 2. - Деспотска породица стигла у Срем - деспот Ђорђе са мајком Ангелином, братом Јованом и моштима оца Стефана Слепог; од краља Матије добијају Купиник и Сланкамен, заложено им Беркасово.
- 16. 2. - Надвојвода аустријски и војвода бургундски Максимилијан I изабран за "Краља Римљана" (крунисан 9. 4. у Ахену, вл. до 1519); овој круни се надао и угарски краљ Матија Корвин.
- ожујак, концем - Краљ Матија шаље "до 800 коњаника" свом тасту, напуљском краљу Фердинанду који ратује против Млетака.
- 8. 11. - Српски војвода Дмитар Јакшић умро од рана задобијених код Смедерева, док се као краљев гласник враћао из Турске.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Гиованни Пицо делла Мирандола издао "Слово о достојанству човека" (Де хоминис дигнитате), названо "Манифестом Ренесансе".
- Немачки свећеник и инквизитор Хеинрицх Крамер написао трактат Маллеус Малефицарум ("Вештичји чекић").
- Краљ Матија Корвин представио законик угарском сабору.
- Агостино Барбариго је нови венецијански дужд (1486-1501) након брата Марка.
- Медичијева жирафа у Фиренци.
- Ахуитзотл је нови владар Теноцхтитлáна (вл. 1486-1502).
- Тиролски надвојвода Сигисмунд издао први велики сребрни новац у Европи - гулденгросцхен (гулдинер), претходник талира.
- Спаљивања јеретика у Толеду.
- Боабдил (Мухамед XII) се вратио на власт у Гранади као вазал Католичких монарха (до 1492).
- Међусобна проваљивања између млетачких и хрватских котара у Далмацији.
- Чакавски глагољашки Колунићев зборник.
- Дијак Никола Косијер преписао часловац на Ивановом двору у Цетињу.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 6. 1. - Мартин Агрицола, немачки композитор и теоретичар († 1556)
- 2. 7. - Јацопо Сансовино, италијански скулптор († 1570)
- 16. 7. - Андреа дел Сарто, италијански сликар († 1530)
- 23. 8. - Сигисмунд вон Херберстеин, аустријски дипломата († 1566)
- 15. 9. - Хеинрицх Цорнелиус Агриппа, немачки алхемичар и астролог († 1535)
- 20. 9. - Артур, принц од Велса († 1502)
- 13. 11. - Јоханн Ецк, немачки католички теолог († 1543)
- Цхаитанyа Махапрабху, индијски мистик († 1534)
Смрти
[уреди | уреди извор]- Ајас-паша, бивши босански санџакбег
- 14. 8. - Марцо Барбариго, млетачки дужд (* ца. 1413)
- 8. 11. - Дмитар Јакшић, српски војвода
- Тизоц, владар Теночтитлана
- ца. Диого Цãо, португалски морепловац (* ца. 1452)
- ца. Иван VII. Франкапан, бивши крчки кнез
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ V. Клаић, стр. 140
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Група аутора, Историја Црне Горе