18. 10.

18. листопада/октобра (18. 10.) је 291. дан године по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.

• 31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају.
• 1469. — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
• 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV.
• 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
• 1748. — мировним споразумом из Аацхена завршава рат за аустријско насљеђе.
• 1842. — Рођен српски политичар, економиста и хисторичар Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије. Као шеф српске дипломатије са Аустро-Угарском 1881. потписао Тајну конвенцију, као министар финансија увео динар као новчану јединицу у Србији и метарски систем мјера.
• 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
• 1865. — Умро енглески државник Хенрy Јохн Темпле, познат као лорд Палмерстон. Као премијер, у два мандата био главни заговорник Опијумског рата против Кине и Кримског р��та против Русије. Брутално угушио устанак у Индији.
• 1867. — Сједињене Америчке Државе формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. ожујка 1867. купиле од Русије за 7,2 милијуна долара.
• 1893. — Умро француски композитор Цхарлес Гоунод. Прославио се операма "Фауст" и "Ромео и Јулија" и обрадом Бацховог I прелудија "Медитације".
• 1898. — САД преузму власт над Порто Рицом.
• 1912. — Почео Први балкански рат.
• 1922. — Основана је Британска радио компанија (ББЦ).
• 1925. — Рођена грчка глумица Мелина Мерцоури. Веома ангажована шездесетих година 20. вијека у борби против војне хунте, потом министарка културе у влади грчких социјалиста
• 1926. — Рођен Цхуцк Беррy, амерички композитор и пјевач, зачетник РнР.
• 1931. — Умро амерички изумитељ Тхомас Алва Едисон. Патентирао више од 1.000 изума, међу њима електричну сијалицу са угљеним влакном, фонограф, микрофон, кинетоскоп. У његовој лабораторији у Менло Парку, близу Неw Yорка, 1884. радио и Никола Тесла.
• 1944. — Совјетске трупе, продирући на запад, дошле у Чехословачку.
• 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу.
• 1968. — човјек је први пута претрчао 400 м за мање од 44 секунде - 43,86 сец: Лее Еwанс, УСА, побједа у финалу Олимпијских игара у Меxицо цитyиу.
• 1977. — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
• 1989. — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
• 1989. — Из масовне гробнице Глумина код Зворника ексхумирана тијела 274 Бошњака који су убијени 1992.
• 1991. — Азербајџан прогласио независност од СССР-а.
• 1991. — Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
• 1998. —.
  • Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
  • Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
• 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, водје терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права на уветни отпуст за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
• 2002. — На московском булевару Новy Арбат убијен Валентин Тсветков, гувернер Магадана, региона на далеком истоку Русије.

.

• 1127. — Го Ширакава, јапански владар.
• 1405. — Папа Пио II. (†. 1464).
• 1569. — Гиамбаттиста Марино, италијански књижевник.
• 1663. — Еуген Савојски, француски племић и аустријски војсковођа.
• 1697. — Гиованни Антонио Цанал или Цаналетто, венецијански сликар и најпознатији ведутист рококоа познат по призорима Венеције, Рима и Лондона († 1768.).
• 1706. — Балдассаре Галуппи, талијански складатељ.
• 1777. — Хеинрицх вон Клеист, њемачки пјесник и књижевник († 1811.).
• 1831. — Фридрик III, њемачки цар.
• 1843. — Јосип Еуген Томић, хрватски књижевник († 1906.).
• 1845. — Херманн Боллé, аустроугарски архитект и дугогодишњи директор Обртне школе из Загреба од њеног оснивања 1882. до 1919. године († 1926.).
• 1859. — Хенри Бергсон, француски филозоф.
• 1896. — Фриедрицх Холлаендер, њемачки складатељ.
• 1902. — Ернст Пасцуал Јордан, њемачки физичар и математичар.
• 1907. — Драган Шајновић, босанскохерцеговачки виолиниста и педагог.
• 1919. — Пиерре Трудеау, канадски политичар и премијер († 2000.).
• 1925. — Рамиз Алиа, албански политичар и државник.
• 1925. — Мелина Мерцоури, грчка глумица.
• 1926. — Цхуцк Беррy, амерички пјевач и сонгwритер († 2017.).
• 1926. — Клаус Кински, њемачки глумац.
• 1929. — Виолета Цхаморро, политичарка из Никарагве.
• 1938. — Гуy Роуx, француски ногометни тренер и играч.
• 1939. — Лее Харвеy Осwалд, амерички атентатор.
• 1947. — Јое Мортон, амерички филмски и телевизијски глумац.
• 1956. — Мартина Навратилова, америчка тенисерка.
• 1954. — Боб Wеинстеин, амерички филмски продуцент.
• 1960. — Јеан-Цлауде Ван Дамме, белгијски глумац.
• 1968. — Мицхаел Стицх, њемачки тенисер.
• 1973. — Игор Муса, хрватски ногометаш.
• 1983. — Данте, бразилски ногометаш.
• 1984. — Линдсеy Вонн, америчка алпска скијашица.
• 1984. — Фреида Пинто, индијска глумица и модел.
• 1985. — Драган Станковић, српски одбојкаш.

.

• 707. — Папа Иван VII..
• 1417. — Папа Гргур XII..
• 1503. — Папа Пио III..
• 1678. — Јацоб Јордаенс, фламански сликар (* 1593.).
• 1871. — Цхарлес Баббаге, енглески математичар и изумитељ.
• 1893. — Цхарлес Гоунод, француски композитор из раздобља романтизма, један од најзначајнијих романтичарских композитора у Француској и у Еуропи. (* 1818.).
• 1911. — Алфред Бинет, француски психолог и изумитељ првог употребног теста интелигенције (* 1857.).
• 1921. — Лудwиг III, баварски краљ.
• 1931. — Тхомас Алва Едисон, амерички изумитељ (* 1847.).
• 1943. — Бајо Станишић, четнички пуковник и сарадник окупатора у борби против црногорских партизана у другом светском рату (* 1890.).
• 1968. — Мила Вод (Мила Wоод), хрватска кипарица (* 1888.).
• 1977. — Андреас Баадер, њемачки оснивач банде Фракција Црвене Армије (* 1943.).
• 2001. — Ранко Гучевац, епизодни српски глумац (* 1933.).

.

• Дан хрватских бранитеља Сисачко-мославачке жупаније
• Света мученица Харитина; свети свештеномученик Дионисије

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар