Маноза
| Маноза | |
|---|---|
| |
| |
| Идентификација | |
| ЦАС регистарски број | 31103-86-3 |
| ПубЦхем[1][2] | 18950 |
| МеСХ | |
| Својства | |
| Молекулска формула | C6Х12О6 |
| Моларна маса | 180.156 г мол-1[3] |
|
| |
| Инфобоx референцес | |
Маноза је шећер мономер хексозне серије угљених хидрата. Маноза улази у ток метаболизма угљених хидрата фосфорилацијом и конверзијом у фруктозу-6-фосфат.[4]
Маноза се може добити оксидацијом манитола. Корен обе ове речи је мана, што је у Библији храна коју је бог дао Израелитима током њиховог путовања на Синајском полуострву. Мана је слатки секрет неколико врста дрвеђа и жбунова, као што је фраxинус орнус.
За D-манозу, која се појављује у одређеном воћу, као што су благовњаче , је показано да спречава лепљење бактерија за ткива уринарног тракта и бешике. Међутим, није утврђена количина и концентрација сока од благовњаче, као ни дужина конзумације, неопходна да се спрече инфекције уринарног тракта. У најбољем случају, може се сматрати да сок од благовњача има минималан ефекат, али је неопходно да се сакупи још научних података.[5].
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3.
- ↑ Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ↑ Сцхаеффер, Антхонy Ј. M.D. "Цранберрy Јуице анд Уринарy Трацт Инфецтион." Тхе Јоурнал оф Урологy. Волуме 173(1), Јануарy 2005, пп 111-112. Аццессион Нумбер: 00005392-200501000-00038
