Невладина организација

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи од 1983. након што је Роналд Реаган основао Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy као парадржавну институцију за финанцирање невладних организација које раде на промицање демократије. Сам појам невладине организације је уско повезан са појмом цивилног друштва. Поред термина "невладина организација" користи се и термин "удружење грађана".

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

• Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
• Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
• Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности
• Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
• Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

• Извршна власт
• Правосудна власт
• Законодавна власт
• Медији
• Локална власт
• Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
  • Изборна комисија
  • Комисија за људска права
  • Комисија за борбу против корупције
  • Канцеларија главног ревизора
  • Канцеларија Врховног тужиоца
  • Омбудсман (јавни адвокат)
• Удружења грађана
• Берза
• Универзитет

Веће НВО понекад имају годишњи прорачун од неколико милиона еура. Прорачун Хуман Ригхтс Wатцха године 2003. обухваћао је приближно 21,7 милијуна УСД. Главни извори прихода су пре свега државне дотације.^[1] што доводи у питање њихову неутралност

Појам "Невладина организација" сугерира не-судјеловање власти. Међутим, многе невладине организације у великој мјери финанцирају управо неке владе, да служе њиховим интересима. Примјерице, 162 милијуна долара буџета организације Оxфам сноси влада Велике Британија и Еуропске уније.

Надаље, невладине организације неформално утјечу на политику и јавно мњење у другим земљама. Примјерице, Руска влада је оптуживала владу САД за велику новчану потпору путем НВО украјинској Наранчастој револуцији и Грузији што и сам Интернатионал Републицан Институте који финанцира невладине организације признаје. Осим ова два случаја невладине организације финанциране од САД су потврђено биле поред осталог укључене у државни удар на Хаитију 2004.,^[2] државни удар у Хондурасу 2009. године, постављање странке на власт у Пољској 1997 и у догађајима током арапског прољећа у Тунису, Либији, Сирији и Египту гдје ће тамошња војна влада њихове чланове похапсити 2012. године што доводи до интернационалне кризе с САДом ^[3].

Због таквих поступака невладиних организација, многе неевропске владе их сматрају као експозитурама обавјештајних служби влада које их финанцирају пошто се користе за дестабилизацију држава.^[4] што је и потврђено чињеницама као што је она да је Сузанне Носсел бивши главни оперативни дјелатник Хуман Ригхтс Wатцх постављена на позицију заменика министра вањских послова САДа, након чега ће бити постављена на положај главног директора Амнестy Интернатионал САДа.^[5].

Прво САД,а потом водећи се тим примјером потом и Русија су донесли законе по којима се невладине организације које добивају новац из иностранства морају регистрирати као страни агенти.^[6]

Ситуација с финанцирањем најпознатијих невладиних организација је сљедећа:

• Транспаренцy Интернатионал је финанциран од држава ^[7], а најбољи конкретан пример о финанцирању је онај из Хрватске. По њему огранак у Хрватској је у 2011. години добио 157.000 куна из државне Националне закладе за развој цивилнога друштва, од Еуропске уније је добио милион куна, а од Немачке 300.000 ^[8].
• Хуман Ригхтс Wатцх изјављује да није финанциран од држава него само од фондација и физичких лица ^[9]. 75 % свог новца ХРW добива из Северне Америка,а остатак из Западне Европе.^[10] Један од најважнијих финанцијера је "злогласни" Георге Сорос преко свог Опен Социетy за промоцију демократије.^[11]
• Амнестy Интернатионал изјављује да је финанциран од "обичних забринутих грађана" и одбија дати детаљније информације ^[12]. Бивши члан управљачког одбора АИ је изјавио да је пре 20 година организација добрим делом овисила о директном финанцирању из САДа ^[13].

Светски најпознатији пример гласне шутње тим "невладиних организација" којим се доказује њихова хипокризија,а који користе њихови противници је Багдадски покољ 17.7.2007. када је амерички војни хеликоптер напао цивиле међу којима су били и реутерсови новинари и побио их између 12 и 18 зависно од различитих извора. Тај напад који је извршен двапут то јест након првог напада хеликоптер ја напао и особе које су дошле у помоћ рањеницима је био потпуно игнориран од Амнестy Интернатионал, Хуман Ригхтс Wатцх и Транспаренцy Интернатионал који су одбили критизирати америчку војску, док истовремено обавезно критизирају стварна или наводна кршења људских права у случајевима у Wасхингтону непопуларних држава.^[14].

• Непрофитна организација
• Квазиневладина организација

Невладина организација на Wикимедијиној остави