Тенор

Тенор (лат. тенере — држати) је највиши мушки глас у модалном регистру, тј. вокални регистар најчешће коришћен у певању и говорењу. Налази се изнад баритона.

Типични тенор глас има распон од C-а једну октаву испод средњег C-а (261,6 Хз) до C-а једну октаву изнад средњег C-а (523,2 Хз). У хорској музици, тенор је други најнижи глас, изнад баса и испод алта и сопрана. С обзиром да је прави тенорски глас редак, понекад виши баритони или ниже алте певају тенорску улогу.

Има више врста тенора. У класичној музици, тенорски глас одређен је по вокалном распону, вокалној боји, вокалној тежини, теситури, тј. распону где је глас најприроднији и најлакше га је произвести, вокалној резонанци, и местима измене у гласу (пассаггио). Наведене гласовне особине употребљавају се у оцењивању врсте сваког вокалног распона, не само тенора.

• Лирски
• Драмски
• Колоратурни
• Спинто
• Контра
• Баритонални

• Wикимедиа Цоммонс има још мултимедијалних датотека везаних за: Тенор