Г (слово ћирилице)

Ћирилично слово Г
Бројна вредност: 3
Позиција у Уникоду
Велико: U+0413
Мало: U+0433
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).

Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког гама.

У старословенској азбуци име слова било је глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.

У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.

Налази се на четвртом месту код свих језика који употребљавају ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.

У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.

Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.

Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се с тим сви. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и већина образованијих Руса га избегава. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.^[1]

У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).

У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.

На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. hero → рус. герой.

У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.

И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).

И у украјинском и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.

Као и у украјинском, и у белоруском је /ɡ/ присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.

И у белоруском и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример употребљава углавном у турским језицима и угрофинским језицима).

• Γ γ: грчко слово Гама
• G g: латиничко слово
• Ґ ґ: ћириличко слово
• Ѓ ѓ: ћириличко слово
• Ғ ғ: ћириличко слово
• ₴: украјинска гривна (ознака за валуту)

• Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.